Биљни регулатори раста представљају групу природних или синтетичких органских једињења која имају примаран утицај на раст, развој и зрење вегетативних и репродуктивних делова биљке.
Биљни регулатори раста (БРР) су били предмет дугорочних истраживања у настојању да се открију њихове мање познате особености које би могле да се користе у савременој производњи воћа и винове лозе. Ови напори су показали да би биљни регулатори раста могли да нађу практичну примену у организацији производње воћа и грођжа. Од тог открића, они постају важан сегмент у организацији производње воћа,нарочито јабуке, крушке, трешње и вишње као и винове лозе.


Природни хормони раста делотворни су у незнатним концентрацијама, а место постанка и место деловања су им различити. У неку руку, они су гласници физиолошког стања и потреба биљака. С обзиром на начин деловања деле се на стимулаторе (ауксини, цитокинини, гиберелини) и ретарданте (етилен, апсцизинска киселина). Регулатори раста су синтетички производи који су врло слични природним хормонима раста воћака, примењују се егзогено, а њихова примена ремети интерну равнотежу физиолошки активних ствари и тиме утичу на физиолошке процесе раста и родности.
Користе се у најразвијенијим земљама ЕУ: Аустрији, Немачкој, Француској, Шпанији, Шведској, Данској, Швајцарској, Великој Британији, Холандији и др.


Регулатори раста у воћарству примењују се у сврху одржавања равнотеже између раста и родности (проређивање плодова, стимулисање заметања и развоја плода, раније сазревање, заштита од мраза, спречавање опадања плодова пред бербу, контрола вегетативног раста), у расадничарству (ризогенеза, разграњавање), те токомком продуженог чувања плодова.


Међу најважнијим факторима који утичу на начин и степен реакције на БРР би били: воћна врста, укупно здравствено стање стабла, фаза развоја биљке у време третмана, количина рода, стресни услови којима су стабла била изложена како у претходној сезони тако и у пролеће пре примене препарата, врста и концентрација препарата, природни услови средине пре, током и након третмана, уједначеност наношења препарата и реакција у зависности од сорте. Према томе, све што на било који начин спречава наношење препарата или “орошавање” и његову апсорпцију има значајан утицај на реакцију биљке на БРР па тиме и на резултат третмана.



Проређивање плодова не представља новину. Још пре 2.000 година Плиније је запазио да ...”уколико се број плодова трешње на стаблу смањи, преостали плодови ће бити већи...” Стабла носе вома велики број цветова и по прецветавању носе далеко већи број заметнутих плодова него што су у реалној могућности да донесу до бербе. Јунско опадање плодова је природни механизам којим се уклања “вишак” плодова да би се енергија користила за друге неопходне физиолошке функције. Уравнотежење раста и родности темељ су високих, редовних и квалитетних приноса. Важна улога успоставе уравнотежења припада примени регулатора раста, а да би смо разумели природу њихове
улоге морамо се осврнути на посебан однос хормона и регулатора раста. Проређивање умањује природну тенденцију ка алтернативном рађању - обезбеђује повратно цветање те на тај начин значајно утиче на стабилизацију плодоношења из године у годину. Побољшава крупноћу плодова тако што елиминише мање и слабије развијене плодове који би били у компетицији за храну са
пожељним плодовима























Средства из групе ИБА (индол бутерна киселина) користе се за поспешивање укорењавања зрелих и зелених резница у расадницима и стимулације ризогенезе у култури ткива. Регулатори раста из групе гибрелина су гиберилинска киселине ГА3 (Гибрелин) и гибрелин ГА4-7 (Герлагиб ЛГ). Примењују за поспешивање партенокарпије (крушка и др.), код побољшања особина кожице плода, спречавања раног опадање плодова (трешња), а најчешће за ублажавање штета од мраза. Поред тога примењују се на јабукама у спречавању појаве рђе (Golden Delicious), као и у виноградарству у циљу повећања приноса стоног грожђа и уједначене крупноће бобица. Третман гиберелинима (ГА) је практични метод за спречавање или смањење појаве рђасте превлаке изазване климатским факторима. Ублажавање стреса током интензивне деобе ћелија плодића је примарни ефекат гиберелина. Појава рђасте превлаке је неповратан процес тј. када се једном појави, не може се отклонити. Због тога се третман мора обавити превентивно, пре појаве рђасте превлаке. Период максималне осетљивости за појаву рђасте превлаке код јабуке је између друге и четврте недеље после пуног цветања, када је пречник плодића између 15 и 30 mm. Међутим, са третманом фитохормонима против појаве рђасте превлаке треба почети пре периода највеће осетљивости.Од биљних хормона највећи значај у зрењу плодова има Етилен. Он убрзава зрење и доводи до формирања слоја за одвајања између петељке плода и гранчице (Апцисни слој). Етилен индукује синтезу хидролитичких ензима на месту формирања слоја за одвајање, што доводи до деградације средње ламеле ћелијског зида и отпадања плодова. Сматра се да плодове за дуже
чување треба брати при садржају Етилена 0.1 – 1 ппм, а да плодови који садрже > 10 ппм Етилена,
нису погодни за чување. У току чувања плодова повећава се садржај Етилена, који утиче на убрзано дозревање и скраћује време чувања плодова. То се може успорити снижењем t, снижењем садраја О2, повећањем садржаја CО2 (О2 активира, а CО2 инхибира синтезу Етлена), као и одвођењем
Етилена из комора за чување.


И други хормони утичу на зрење плодова. Гиберелин одлаже зрење, АБА делује супротно – убрзава зрење. Цитокинини успоравају старење плодова. Ефикасност препарата зависи од времена примене, сорте на којој се примењује, концентрације, услова средине пре третмана и у врема самог прскања.


Примена регулатора раста у виноградарству представља саставни део биотехнологије. Основна питања у оквиру ових проучавања односе се на:

- истраживања различитих регулатора растења у виноградарству и проучавање њихове реакције на различите сорте винове лозе,

- утврђивање оптималних режима њихове примене-концентрације, рокови, број третирања,

- разрађивање технологије њихове примене у производним условима.




















Коришћење синтетичких регулатора растења у циљу унапређења биљне производње наилази на велико интересовање у последних неколико деценија. Испитивање могућности њихове примене вршено је на великом броју врста у ратарству, повртарству, воћарству, цвећарству. Интензитет растења, сазревање ластара, принос и квалитет грожђа код винове лозе су условљени генетском основом сорте, применом ампелотехничких мера, применом пестицида и др. Задњих деценија све је присутнија примена синтетичких регулатора растења који имају за циљ да убрзају или успоре неке процесе у биљци чиме непосредно утичу на ефекте њеног гајења. Они доприносе постизању балансираног односа бујности, родности и квалитета производа биљке. У виноградарству често се намеће потреба интервенисања у циљу смањења претеране бујности чокота која иде на уштрб приноса грожђа.


Винова лоза је била предмет изучавања утицаја регулатора растења. Данас су у употреби бројни регулатори растења и тешко је вршити уопштавања њихових деловања-сваки од њих испоњава и неку своју специфичност.

Када је у питању винова лоза, може се констатовати да једна група регулатора раста има стимулативни утицај на растење-ауксини и гиберелини, а у мањем интензитету, цитокинини, док
другу групу – инхибиторе растења, представља апсцисинска киселина и сви синтетички ретарданти.



Дејство стимулатора се заснива на поспешивању деобе и растења ћелија и на усмеравање асимилата према меристемским зонама. На виновој лози се то испољава апикалном доминацијом, већом дужином интернодија, цвасти и рашљика, крупнијим бобицама, појавом партенокарпије и повећаном осетљивошћу према суши и ниским температурама. Степен наведених испољавања зависи од биолошких својстава сорте и карактеристика услова гајења винове лозе. Инхибитори типа ретарданата, испољавају обрнуто дејство, а то се дешава зато што су ретарданти антагонисти
стимулаторима.


У виноградарству, захваљујући познавању винове лозе и особености гајених сорти, у значајној мери се могу регулисати и контролисати интензитет растења и сазревања ластара, висина приноса и квалитет грожђа, применом многобројних ампелотехничких мера, као што су регулисање исхране и водног режима, ђубрењем и наводњавањем винограда, постизање умереног оптерећења чокота родним окцима резидбом на зрело. Поред тога, на растење, родност и квалитет грожђа може се утицати и применом пестицида, применом минералних ђубрива преко листа-фолијарно прихрањивање, као и применом синтетичких регулатора растења.







Радојевић Ивана, дипл.инж. воћарства и виноградарства