Механичке,агротехничке и помотехничке мере,сађење здравог садног материјала и више других метода заштите гајеног биља у значајној мери доприносе снижењу густине популације већег броја штеточина,испод толерантног нивоа. Оне омогућавају избегавање примене хемијских срестава за заштиту биља,односно омогућавају управљање популације штетних врста. Овим мерама,поједине штеточине се могу потпуно сузбити и тако спречити штета од економског значаја.За неке, то су и једино могуће мере сузбијања(малинин прстенар).


На тај начин,ове мере заправо, доприносе остваривању савременог,модерног концепта интегралне заштите,односно интегралне производње, очувању природне животне средине и произвођењу незагађене хране.


У доста развученом временском периоду, могуће је спречити јачу појаву и штету од већег броја штеточина.То је велика привилегија, јер се иначе, мере у заштити биља морају спроводити у тачно утврђеном моменту и у врло кратком интервалу.


Са овим мерама, започиње се одмах након бербе,а пре отпадања листа, тада је најбоље уочити све неправилности и најлакше их уклонити. Када су воћке у питању, већ тада треба уклонити све штеточинама насељене, оштећене и при берби поломљене гране и стабла, а затим их изван воћњака спалити. И ако се ова мера може обавити и накнадно,за врме орезивња воћки треба је извршити пре.



У периоду од јесени до пролећа непестицидним методама могуће је спречити појаву и сузбити следеће штеточине; италијански попац, крушкина стеница, шљивина оса, малинин прстенар, јабукин цветојед, лешников сурлаш. Агротехничке, помотехничке, механичке и хемијске мере, које се предузимају против поткорењака имају превентиван карактер тј. спроводе се у циљу спречавања појаве и напада ових штеточина. Сви агротехнички и помотехнички захвати у воћњаку,без изузетка, обезбеђују добро физиолошко стање стабла што је основни предуслов успешне
заштите од штеточина.


У овом периоду посебну пажњу треба обратити на обрађивање тла, дренирањем терена са високим нивом подземне воде, орезивању и проређивању крошњи, чишћењу стабла од поломљених и сувих грана, као и водопија, вађењу сувих стабала и изношењу из воћњака.


За успешно сузбијање минера листа,уз хемијске, значајне су такође механичке и агротехничке мере, оне се односе на сакупљање и уништавање или пак заоравање опалог листа.Заоравањем се уједно уништавају и оне врсте минера листа које презимљавју у површинскомслојуземљишта.



ПЛАВО ПРСКАЊЕ


КОШТИЧАВО ВОЋЕ

Многобројни паразити по завршетку вегетације се задржавају и презимљују на гранама воћака. Из тог разлога врло је значајно да се јесење прскање изведе правовремено и квалитетно, јер се тиме смањује инфективни потенцијал патогена за наредну годину.



Бресква

Taphrina deformans (проузроковачковрџавости листа брескве)идругипаразити

Коврџавост листа је економски најштетнија болест брескве. Појављује се редовно у рано пролеће а интезитет заразе зависи од временских услова у време кретања вегетације.Уколико је овај период кишовит,масовне инфекције проузрокују деформације и коврџавост листова. заражени листови опадају, тако да у појединим засадима воћке оголе већ током пролећа.Такве воћке касније поново листају,међутим услед исцрпљивања , оне постају осетљиве према мразу и другим паразитима,а и родност таквих стабала у наредној години се смањује .

У циљу уништавања аскоспора које презимљују у пукотинама коре или пупољцима, препоручује се јесење прскање воћака у фази завршетка вегетације и опадања лишћа.

За ово тзв. “плаво прскање“ користе се препарати на бази бакра ( Бордовска чорба, Wp-20, бакарни креч, бакроцид, champion).Oвим прскањем истовремено се сузбијају и други паразити,проузроковачи сушења грана и трулежи плодова.



Кајсија,шљива и вишња

И ово воће је подложно инфекцијама разних патогена,чије аскоспоре презимљују у пукотинама коре или пупољцима, због тога је веома важно јесење прскање тј. "плаво прскање" које се спроводи истим препаратима на бази бакра.



ЈАБУЧАСТО ВОЋЕ


Крушка дуња и јабука

Erwinia amylovorа (проузроковач бактериозне пламењаче). Бактериозна пламењача је једна од економски најзначајнијих обољења јабучастих врста воћака. Проузрокује нагло сушење зељастих биљних органа у рано пролеће а касније током вегетације суше се и дебље гране.

Ради смањења инфективног потенцијала, воћке треба испрскати БОРДОВСКОМ ЧОРБОМ или БАКАРНИМ КРЕЧОМ у време опадања лишћа. Препарате применити према упуству произвођача



ЗБОГ ЧЕГА И КАДА СЕ КРЕЧЕ ВОЋКЕ

Кречење воћки је врло значајна помотехничка мера. Сви скупа, сведоци смо да се воћке, код нас крече негде на пролеће, у априлу и мају. Исувише касно да се испуне задаци који су намењени кречењу. Испињена је само једна, потпуно неважна, естеска форма. Уосталом и пољопривредници и аматери крече воћке из разних ,само њима знаних разлога . Свако има своју теорију о томе. Нажалост, свака је подалеко од стварности, иначе би кречење било обављено правилно и на време.


Белење коре дебла,рачвишта прве етаже круне воћке и рамених грана,надокнађује недостатак листа у току зиме. Преко лета, лишће засењује ове делове и спречава њихово прекомерно загревање. За време зиме тај задатак испуњава кречење.Спречавање загревања коре омогућује безбедно презимљавање воћки, без опасности од измрзавања. Надаље,оно успорава кретање вегетације за 7-10 дана, што је најчешће довољно да се избегну касни пролећни мразеви.


Кречењем, се не сузбијају штеточине воћки, али се омета и спречава њихово презимљавање под испуцалом кором дебла и грана. Ране на кори воћки, настале измрзавањем, и тако физиолошки ослабљена стабла, у великом броју насељавају секундарне штетичине које убрзавају пропадање оштећених биљки.


Да би испунили све ове задатке, кречење се обавља у периоду новембар-децембар. Како је већ речено, кречи се дебло, рачвишта и рамене гране.Коштичаво воће је осетљивије од јабучастог и обавезно га трба окречити.





Љиљана Крсмановић дипл.инг.