Одржавање земљишта треба да створи најповољнији режим влажности земљишта.У савременој воћарској производњи са применом наводњавања воћака, одржавање земљишта у засадима воћака нема такав значај као у оном случају, када наводњавање није могуће. Ако се у аридним подручјима наводњавање уопште не може примењивати тада је врло велики значај начин одржавања влажности земљишта. Обрада је једини начин да се обезбеђују богатије резерве земљишне влаге и тиме спречи неповољно дејство суше. Пошто се по јединици површине воћњака налази велика лисна површина,губе се знатне количине воде,што посебно указује да је одржавање најповољнијег режима влажности у земљишту чинилац о којем се мора водити рачуна.


Најчешће се земљиште у воћњацима одржава трајно или повремено на ове начине:



1.Јалови угар(чиста обрада)

Чест начин одржавања земљишта у старијим засадима.Предности јаловог угара су у томе што:уништава коров,побољшава особине земљишта,поспешује рад микроорганизама,...Не препоручује се на површинама са оштријим рељефом,јер може да погорша структуру земљишта,може да дође до повреда жила корена, стварања неравне површине воћњака (ако се стално оре на исти начин) и најзад, може да утиче на квалитет плодова зимских сорти воћака. Плодови су мање обојени и лошије се чувају ако се земљиште обрађује касно у јесен.

Ради ублажавања неповољног дејства јаловог угара, повремено се врши краткотрајно заледивање земљишта. Утврђено је да се структура земљишта побољшава гајењем граминеа и легуминоза уз ђубрење фосфорним и калијумовим ђубривима.



2.Заледињено земљиште

Препоручује се у случајевима у којима се воћњак може наводњавати.Површина воћњака у том случају, искоришћава се за производњу сена; ледина се препоручује и на теренима са оштрим рељефом; ако се засад налази у хумидном подручју,такође се може препоручити ледина. Али заледињено земљиште је много боље ако се комбинује са јаловим угаром: било да се између редова оставља узана пантљика под травним покривачем,а јалови угар у правцу редова-односно ред воћака је на пантљици у виду јаловог угара,а наредни међупростор одржава се као ледина.После 3-4 године ови начини одржавања се смењују-ледина се разорава, црни угар се затрављује и тако се ова два начина смењују.



3.Гајење узродица

Као узродице се препоручују: салата, спанаћ, купус, парадајз, паприка, краставац, цвекла, шаргарепа, кромпир, пасуљ, соја, грашак,...

Ове биљке немају исте потребе за светлошћу.Узима се као правило да од узродица,које захтевају доста воде треба бирати оне,чији плодови рано сазревају,а од познатих сорти гајити оне којима је потребно мање воде.Јасно је да узродице износе из земљишта знатне количине хранљивих материја,о чему треба водити рачуна при одређивању норми ђубрива.



4.Застирање земљишта

Многобројне су користи од застирања земљишта,а нарочито се истиче чување земљишне влаге и повећање плодности земљишта.У младим засадима се застире само кружна површина око воћака,али не до дебла,већ се оставља незаштићено 50-100 cm у пречнику непосредно око дебла,због мишева. Сем тога може се застирати ред воћака у виду пантљике,ширине око 2 m,где се такође не застире земљиште непосредно око воћака.За ове сврхе се у последње време препоручују:црни полиетиленски филм, плева, лишће из шуме, натрула слама или сено, пасуљевина, струготина, ситно пруће,...



5.Покривање површине пластичним материјалима

Има за циљ да спречи испаравање воде и развој корова. За ово се користи пластична фолија,којом се покрива површина дуж редова,која иначе остаје необрађена-око 1,5-2 m са једне и друге стране. Пре покривања површина мора да се обради. Фолија остаје око 3 године,а затим се поставља нова. Овај начин је прикладан за мање засаде и воћњаке са већим бројем садница по хектару.



Дејан Јоцић дипл.инг.