У зависности од услова и могућности у домаћинству, плодови воћака се могу чувати на различите начине, у различитој амбалажи и коришћењем различитих материја.



Чување воћа на полицама

Плодови одабрани за чување, при овом начину чувања, ређају се на полице, на које се предходно стави маховина, исецкана чиста хартија или танак слој чисте сламе. Плодови се потом стављају у један ред, али тако да се не додирују међу собом. Простирка мора бити потпуно сува и чиста, као и полице, које се постављају у предходно припремљене просторије. Плодови се ређају са дршком окренутом на доле (јабука) или са дршком окренутом горе (крушка, дуња и сл.). Ако се плодови увијају у меку и чисту хартију, онда се на полицама могу поређати у 3-4 реда, јер се у
том случају не додирују, а струјање ваздуха је побољшано.



Чување воћа у плитким сандучићима

У сандучићима 8-12 cm висине, 70 cm дужине и 50 cm ширине, плодови се ређају у једном слоју и сандучићи стављају на сталаже или један на други, све до на 50 cm од таванице, при чему треба водити рачуна о стабилности сваког реда. При прегледању стања плодова, сандучићи из једног реда стављају се у нови ред итд., тако да увек остаје једна празнина за ново слагање. При овом начину чувања може се на истом простору чувати већа количина плодова, него при ређању на полице, а лакше је и преношење, контрола стања и слично.



Чување воћа у сандуцима

Већи сандуци се могу користити за чување плодова воћака, али морају бити са избушеним страницама и дном, односно са размакнутим даскама, ради лакшег струјања ваздуха. Сандуке, најбоље запремине 25 до 30 kg плодова, треба поставити на постоља изграђена од размакнутих дасака и постављена на гредице висине око 20 cm и учвршћене у бетонску основу. При стављању плодова, дно и стране сандука треба обложити слојем чисте сламе или хартијом, а кад се напуне, такође плодове покрити. Препоручљиво је да се, пре стављања у сандуке, сваки плод (јабуке, крушке, дуње) обавије хартијом, да би се спречио њихов непосредан додир и омогућило јаче струјање ваздуха, а тиме и дуже чување. При постављању сандука на постоље, никако директно на под, водити рачуна да између њих и зида, као и појединачно, остане простор (око 5-10 cm), ради бољег струјања ваздуха. Сандуци се могу стављати један изнад другог у 5-6 редова, с тим да до таванице остане празан простор од најмање 50 cm. Такође, оставити довољан простор између појединих редова сандука за пролаз и контролу (око 60 cm).



Чување воћа у кацама и бурадима

Веће количине плодова могу се чувати у подруму у кацама или бурадима. Поступак чувања плодова (првенствено јабука) у кацама је следећи: испод каце се стави дебљи слој сламе или се каца подигне 20 cm од пода на дрвене подметаче, после чега се на њено дно стави тањи слој сламе, на који се ређају плодови тако да се међусобно не додирују, затим се поново стави тањи слој сламе, па плодова, све док се каца не напуни, када се на врх стави
дебљи слој сламе и каца затвори решеткастим поклопцем. Уколико у току чувања дође до јаких мразева, кацу треба обложити сноповима кукурузовине и још боље покрити. Исти је поступак и при коришћењу буради, с тим што се буре са једне стране мора отворити. Најчешће се за ову сврху користе мања и дотрајала бурад, чије дуге могу бити мало и размакнуте или пробушене на више места, како би се
омогућило боље струјање ваздуха.



Чување воћа у струготини од дрвета

Јабуке и крушке ређају се у сандуке, каце или бурад тако што се прво стави слој чисте и суве струготине (најбоље храстове), која је помешана са прашином буковог дрвеног угља у односу 8:1 (осам делова струготине и један део угља-ћумура). Плодови се затим ређају по слојевима – слој плодова , слој струготине. И у овом случају се препоручује предходно обавијање плодова хартијом или да се при ређању поставе тако да се не додирују. На сличан начин се плодови могу сачувати у мекињама и ситнозрној плути.



Чување воћа у тресету, песку или кречу

Воће се може чувати у тресету или песку, као лошим проводницима топлоте, али тек што се предходно сваки плод завије у хартију, а онда ређа у наизменичним редовима – слој тресета или песка, па ред плодова, итд., док се амбалажа у којој се плодови чувају не напуни и заврши дебљим слојем песка или тресета. Негашени креч (у праху) такође може да се користи за чување воћних плодова, јер је утврђено да не шкоди покожици и не оставља непријатан мирис. Креч у праху и плодови ређају се наизменично.



Чување воћа коришћењем хартије

Хартија се користи за увијање плодова при разним начинима чувања, јер је слаб проводник топлоте, успорава сазревање, односно презревање плодова при чувању, отежава испаравање воде из плодова и спречава преношење обољења са једног плода на други. Поред тога, увијени у хартију плодови се могу ређати у више редова, а да се не ремети циркулација ваздуха. Хартија за увијање плодова мора бити чиста и мека.



Чување воћа парафинисањем

Плодови, посебно јабука и крушака, предходно увијени у хартију или неувијени, потапају се у растопљени парафин и брзо извлаче, после чега на плодовима остаје кора осушеног парафина, која их штити од кварења, односно од негативних спољних утицаја. Ипак, треба нагласити, да парафин може лепо да заштити плод ако је његов слој на покожици плода врло танак. Уколико је слој парафина на плоду дебљи, може да наступи међућелијско врење,
па ће се и укус плода променити. Поред парафина, заштита плодова може се постићи и коришћењем воска, вазелина и неких других материја, али ови начини нису у пракси дали најбоље резултате.



Чување воћа у пластичним кесама

За чување у пластичним кесама, плодови (јабуке) морају се обрати 7 до 8 дана пре потпуне зрелости. У кесе (дебљине 0.05 mm) и запремине 2, 3, 4 или 5 l, стављају се потпуно здрави плодови средње величине и кесе херметички затварају тек када се температура у њима изједначи са температуром у подруму, односно просторији у којој ће се чувати. Најпогоднија је за чување температура од 2 до 5°С. Уколико је температура виша од 5°С, месо плода може да потамни, а ако је нижа од 2°С, може да измрзне. У кесама плодови могу да остану свежи неколико недеља дуже него обично.
При чувању на овај начин у кесама се образује нешто водене паре и гаса, у којој атмосфери плодови остају у свежем стању и чврсти. Међутим, уколико се температура повећа, обавезно је кесе пробушити, 2 до 3 отвора на кесама од 2 до 3 kg. У том случају се дужина чувања нешто скраћује, па плодове треба што пре искористити. После изношења из подрума, односно узимања из кеса, плодове трба оставити неколико дана на собној температури, како би потпуно дозрели и добили карактеристичан изглед и укус чуване сорте.



Чување воћа у расутом стању – ринфузи

У расутом стању – ринфузи чувају се мање квалитетни плодови, односно плодови мање квалитетних сорти, или они за које нема довољно места на полицама, у сандуцима и бурадима и сл. При чувању у расутом стању плодови се не смеју стављати директно на земљу, већ на предходно направљен патос од дасака и летава које су мало размакнуте и постављене на гредице (висине око 20 cm) и учвршћене у бетонску основу. Ако су у питању веће количине воћа, за које је потребан и већи простор, а ако нема могућности да се изгради под од дасака, онда се на земљу или бетонски под може ставити слој грања, па слој суве и чисте сламе, а преко њих плодови воћака.Пре стављања плодова на чување препоручљиво је, преградама од двоструког реда размакнутих летава, одвојити различите врсте и сорте. Уколико се не праве преграде, онда се на свака 3-4 m обавезно постављају „вентилатори“ од прућа, избушених дасака, увијене сламе и сл., ради обезбеђења потребне циркулације ваздуха. Плодови се не смеју стављати у слоју дебљем од 70 cm , јер би се брзо покварили, пошто би се међусобно гњечили, а и струјање ваздуха би било веома слабо. Контролу стања плодова, која је при овом начину чувања знатно отежана, обавезно обављати једном недељно. За време већих хладноћа, плодове треба покрити сламом, неком цирадом, кукурузовином и сл.



Чување воћа у траповима

У траповима се чувају плодови нешто отпорнијих сорти јабука. Трапови могу бити на површини земље, полуукопани и укопани, а подижу се на оцедним местима, у дворишту или његовој близини. Димензије трапова су: ширина 1,2 до 1,5 m, дубина укопаних 1 m, полуукопаних 0,6 m, а површинских 20-25 cm, а некада ни толико, већ се само скине површински слој земље. Дужина трапа зависи од количине воћа које треба утрапити, али је обично до 10 m. Пре слагања плодова дно и зидове трапа обавезно обложити чистом сламом , како плодови не би дошли у додир са земљом и примили њен мирис, што није пожељно. Преко дебљег слоја сламе на дну трапа плодови јабуке се ређају са петељком окренутом на доле, али тако да се не додирују, затим се ставља тањи слој сламе, па ред јабука док се гомила не заврши у облику крова (за веће трапове дужине до 10 m), или у виду купе (за мање, кружне трапове). Не треба заборавити да се пре слагања плодова на дну трапа мора поставити положена вентилација направљена од избушених дасака или летви, састављених у виду троугла или квадрата, тако да сачињавају цеви или канал за вентилацију. Такође се мора поставити и вертикална (усправна) вентилација, на сваких 2-3 m трапа, тако да после покривања трапа слојем сламе од 15 до 20 cm и земље од 30 до 40 cm при основи и 20 до 25 при врху, штрче око 10 до 15 cm изнад. Горњи отвор вентилације заштитити од уласка падавина закуцавањем две дашчице у виду крова. Код мањих, кружних трапова поставља се само једана усправна вентилација. Плодови се у трап могу стављати и без слојева сламе између редова, али је чување боље и
сигурније ако се редови раздвајају сламом. Стање плодова у траповима, односно температуре, контролишу се спуштањем термометра кроз усправну вентилацију. Ако се при томе утврди да је температура у границама између 2 и 5°С, није потребна никаква интервенција. Међутим, ако је температура нижа, мора се повећати слој покровне земље и вентилатори затворити гужвама сламе или сена, а ако је виша од 5°С онда се вентилатори отварају, ради одвођења сувишне топлоте и влаге.



Чување плодова воћака на лесама

На лесе, сталаже и слично, обично се чувају мушмуле и оскоруше, тако што се поређане у слоју дебљине 5 до 8 cm покрију чистом сламом или ливадским сеном.







Коцић Светлана, дипл.инг.воћарства и виноградарства