Добро познавање подлога и сорти, њихових особина и међусобног утицаја једне на другу, јесте један од основа савремене воћарске производње. Утицај подлоге на племку је многострук и испољава се на различите начине.


Највећи број садашњих засада трешње у Србији подигнут је на бујним подлогама дивља трешња (Prunus avium) и магрива (Prunus mahaleb). Негативна особина ових подлога је управо њихова велика бујност , што доводи до последице да се појединих година обере само половина рода што значајно умањује профитабилност производње трешања и вишања.


Код трешања и вишања калмљених на кржљаве подлоге (Gisela 5, Gisela 6, Tabel Edabriz, Weiroot 158, PHL-A, PHL-B и др.) плодови се беру практично са земље. Уједно у оваквим воћњацима олакшане су и друге операције (наводњавање, ђубрење, савијање грана и резидба).



Као важну слабобујну подлогу за трешњу и вишњу треба посебно издвојити облачинску вишњу. Под појмом облачинска вишња подразумева се велика и врло хетерогена популација вишње која потиче из села Облачине и околине. Осим слабе бујности , добра особина јој је и отпорност према ниским температурама, добро подношење сувих терена и слабијих земљишта. Мана ове подлоге је нешто слабији коренов систем , па је код роднијих воћака неопходан наслон.


Коришћење слабобујних подлога многоструко може утицати на сорту , а ти утицаји се манифестују на фенологију воћака, растење, бујност, облик круне, висину и редовност приноса као и на сам квалитет плода.




дипл. инг. Дејан Јоцић
дипл. инг Игор Андрејић