Одржавање земљишта у воћњаку има за циљ стварање оптималних услова за развој кореновог система. Обрадом земљишта у датим агроеколошким условима се успоставља повољан водни, ваздушни и топлотни режим како би се многи процеси у земљишту несметано одвијали. Који ће се начин одржавања земљишта применити у датим агроеколошким условима, зависи од низа фактора: од количине падавина, нагиба терена, сорте, подлоге, система гајења, да ли се засад наводњава или не, типа и плодности земљишта итд.
У пракси се најчешће примењују следећи начини одржавања земљишта:
- чиста обрада (јалови угар),
- чиста ледина или међуредна обрада, а у реду затрављивање или обратно,
- застирање (мулчирање),
- гајење биљака за зеленишно ђубрење,
- третирање хербицидима итд. Код нас се у високоинтензивним засадима најчешће користи чиста обрада, а у задње време и затрављивање међуредног простора уз третирање хербицидима у реду.
Чиста обрада
Међуредна обрада се врши механизовано, а у реду је копање ручно или третирање хербицидима, мада у свету постоје и бочне фрезе које се код нас јако мало користе. Помоћу овог начина одржавања земљишта најлакше се уништава коров, чува влага у земљишту и успоставља повољан водно-ваздушни режим. Међутим, чиста обрада има и својих недостатака тј. таква земљишта временом губе структуру па их је потребно чешће ђубрити. Сваке четврте године неопходно је ђубрење стајњаком или још болје сваке четврте године гајење биљака за зеленишно ђубрење које се заоравају у пуном цветању (грахорица, сточни грашак, лупина, соја итд.). Овај начин одржавања земљишта састоји се у јесењем орању и неколико прашења у току вегетације што се изводи тањирачама, сетвоспремачима, фрезама, шпартачима итд. Дубина јесењег оранја зависи од типа земљишта и подлоге на којима су воћке окалемљене. У савременим интензивним засадима јесења и рана пролећна обрада обављају се такозваним “чизел” плуговима. Код нас се у неким воћњацима врши само међуредна обрада, а у реду се земљиште одржава под мулч-ледином.
Овај начин одржавања земљишта препоручује се у кишним годинама.
Затрављивање
Одржавање земљишта у виду ледине се препоручује на ерозивним теренима, у влажним подручјима где количина талога прелази 1.000 мм или су присутни системи за наводњавање, у засадима који су подигнути на већим нагибима и ако је терен склон забаривању па је немогућ проход механизације. У нашим условима ово је неповољан начин одржавања земљишта и треба га што је могуће више избегавати. Међутим, чиста обрада има и својих недостатака тј. таква земљишта временом губе структуру па их је потребно чешће ђубрити. Сваке четврте године неопходно је ђубрење стајњаком или још болје сваке четврте године гајење биљака за зеленишно ђубрење које се заоравају у пуном цветању (грахорица, сточни грашак, лупина, соја итд.).
Овај начин одржавања земљишта састоји се у јесењем орању и неколико прашења у току вегетације што се изводи тањирачама, сетвоспремачима, фрезама, шпартачима итд. Дубина јесењег орања зависи од типа земљишта и подлоге на којима су воћке окалемљене. У савременим интензивним засадима јесења и рана пролећна обрада обављају се такозваним “чизел” плуговима. Код нас се у неким воћњацима врши само међуредна обрада, а у реду се земљиште одржава под мулч-ледином.
Гајење подкултура
У засадима се гајење подкултура обично избегава. Међутим, неке повртарске културе у прве две године док засад не пророди могу да надокнаде све трошкове око подизања засада. Поготово су погодна таква земљишта где је извршено риголовање, тј. дубока обрада земљишта. Најбоље подкултуре су легуминозе које се окопавају: пасуљ, грашак, соја, боранија. Предност ових култура је што обогаћују земљиште у азоту. Као подкултуре могу се гајити бостан, црни лук, краставци.
Не препоручују се као подкултуре: пшеница, шећерна репа, сунцокрет, луцерка, кукуруз и остала жита, кртоласто и индустријско биље, а посебно не паприка, парадајз, патлиџан
Застирање земљишта (мулчирање)
Многобројне се у користи од застирања земљишта, међу којима се нарочито истиче чување земљишне влаге и повећање плодности земљишта. У младим засадима застире се само кружна површина око воћака, али не до дебла, већ се оставља незаштићено 50-100 цм у пречнику непосредно око дебла, због мишева. Сем тога, може се застрти ред воћака у виду пантљике, ширине око 2м, где се такође не застире земљиште непосредно око воћака. За ове сврхе у последње време се препоручују: црни полиетиленски филм, плева, лишће , лишће из шуме, натрула слама и сено, пасуљевина, стабљике сунцокрета, струготина, комина, ситно пруће, дивља и питома трска,рогоз,папрат и сл.
Дебљина застирача зависи од употребљеног материјала и креће се око 10-20 цм. И количина застирача варира: за воћку, од 1 до 4 године потребно је око 20 кг материјала. Овако се земљиште одржава у на мањим површинама, док је у плантажама застирање практично немогуће.
Покривање површине пластичним материјалима
Покривање површине у засадима има за циљ да спречи испаравање воде и развој корова. За ово се користи пластична фолија , којом се покрива површина дуж редова , која иначе остаје не обрађена –око 1,5 до 2м с једне и друге стране . Пре покривања , површина мора да се обради . Фолија остаје око три године , а затим се поставља нова. Овај начин борбе против корова је прикладан за мање засаде и воћњаке с већим бројем садница по хектару.
Гајење биљака за зеленишно ђубрење
Зеленишно ђубрење је нарочито погодан начин одржавања земљишта тамо где се оскудева у стајњаку. Гајењем биљака за зеленишно ђубрење и њиховим заоравањем могу се надокнадити органске материје које не достају земљишту. На овај начин се уносе важнија хранива (Н,П,К и Ца). Заоравањем биљака за зеленишно ђубрење, повећава се плодност побољшава структура земљишта.
Заоравање биљака за зеленишно ђубрење треба извршити благовремено. Биљке посејане с јесени заоравају се почетком маја, односно половином лета, ако су посејане с пролећа. Заоравају се дискосним плугом или ротофрезом.
Третирање хербицидима
У тежњи да се што више смање трошкови производње, у неким земљама се све више шири примена хербицида за уништавање корова , било на целој површини, било само дуж редова. У понуди су бројни хербициди: Цасорон Г, Грамоxоне или Галоп,Глифол,Галант супер,Рафал 120 и други.
Валентина Алексић,
дипл.инг.мелиорација земљишта и вода