Јабука је традиционална воћна врста која се од давнина гајила на просторима Златиборског округа.Технологија гајења,сортимент и тржишни услови у многоме се разликују од некадашњег начина гајења. Педесетих година прошлог века на овим просторима гајене су углавном домаће(аутохтоне) сорте јабуке: Будимка, кожара, колачара,шареника, кадумана и др.Ове сорте су гајене по принципу слободног пораста без много утицаја на њихов обллик круне. Пречник круне је био и по 10 метара а у висину и више.Пречник дебла (на пању ) и преко 50 cm. Оваква стабла су могла да дају и до 1000 kg плодова јабуке. Озбиљнији произвођачи вршили су заштиту највише 2 до 3 пута са по једним фунгицидом и инсектицидом .Били су познати препарати: креозан , севин , ортоцид...


Често су то били комбиновани засади па се на истој површини могла наћи и јабука и шљива.Распоред садње није био строго дефинисан јер су се засади ширили углавном калемљењем на подлогу , дивљу јабуку која је већ никла на месту, тако да су и растојања између воћака била неједнака. Наравно било је и засада који су били засновани садницама из расадника.Плодови из ових воћњака продавани су углавном на домаћем тржишту. Део плодова прерађиван је у фабрици сокова и пектина(Будимка-Пожега).Већи део квалитетнијих плодова продаван је и на пијацама Далмације,Херцеговине,(Дубровник,Мостар, Лиштица,Имотски). Плодови су паковани у дрвене сандуке са поклопцем обложеним хартијом тежине око 30 kg.


Касније, шездесетих година код имућнијих произвођача и на задружним економијама заснивани су плантажни засади сортама :Јонатан , делишес и његови мутанти,Канадска, Каселска ренета и др. такође на подлози дивљаци на нешто мањем растојању(6x5) m. Такви засади су знатно интензивније гајени . Примењивана је боља заштита, обавезна међуредна обрада земљишта и др. Приноси су били такође добри.



Одмах иза ових, у производњу се уводе новије сорте :ајдаред ,мелроз, јонаголд, прима, чадел, а иза њих , сортименту се придружују : грени смит ,ред чиф, јонаголд, фуџи, глостер, муцу, гала, бребурн и др. до најновијих клубских сората. Технологија гајења ових сората у многоме се разликује од напред описаног некадашњег начина. Кржљаве вегетативне подлоге омогућавају низак раст, густ склоп,високе приносе , изузетан квалитет плодова ,олакшану бербу и низ предности.Наравно овакви засади траже и висока улагања у производњу: Обавезан систем за наводњавање, противградну заштиту, механизацију за заштиту и обраду земљишта и др. Коначано , оваква производња требала би да донесе и добар финансијски резултат.


Поређењем садашњих и прошлих времена намеће нам се закључак: Јабучарска производња је у последњих пола века доживела велику трансформацију. Од некадашњих неправилних засада и високих стабала дошло се до плантажа и плантажица на дохват руке. Од некадашњег транспорта старим и ислуженим камионима и железницом „ћиром“ јабука се транспортује „фриго“ хладњачама. Некадашње тржиште широм бивше Југославије преселило се на исток у Русију.



Андрија Радуловић, дипл. инг. воћарства