Плодови дуње се беру у октобру месецу. Зрелост за јело плодови дуње не достижу на стаблу, већ 1-2 месеца по берби. Код дуње као и код осталих воћака постоје два степена зрелости плода: физиолошка или (ботаничка зрелост) и потпуна или (конзумна зрелост). Плодови дуње су физиолошки зрели кад достигну максималну крупноћу за дотичну сорту, кад добију жућкасту или жуту боју, када се лако откидају са грана.


У ком степену зрелости ће се брати дуња зависи од намене плодова. Ако се плодови користе као стоно воће тада их треба брати у физиолошкој зрелости, а ако се користе за прераду у пуној зрелости. Плодове дуње не треба брати пре физиолошке зрелости јер настају велики губици до 1% дневно, квалитет је слабији, плодови се не могу дуго чувати, а ако се чувају знатно је већи губитак масе. Такође при касно обраним плодовима дуње штете могу бити велике, због прекомерног
опадања плодова и интензивнијег напада физиолошких болести.


Време бербе дуње најчешће се одређује по боји покожице. Берба дуње се може одредити и на основу броја дана од пуног цветања до технолошке зрелости плода. Поред наведених показатеља степена зрелости при којима се плодови дуње могу брати јесте и лакоћа скидања маља са плода. Са зелених плодова маље се теже скидају.



Укус и мирис дуње не могу бити критеријуми за одређивање степена зрелости при коме треба брати дуњу, јер се они код ње развијају тек у пуној зрелости. Дуњу треба брати по лепом и сувом времену и почети од доњих грана и постепено прелазити навише при чему се отпадање плодова своди на минимум. Дуње се беру руком а понекад и помоћу бераљке. Руком се беру тако што се плод ухвати целом шаком па мало подигне и увије и тако одвоји од гранчице. Треба водити рачуна да се плодови беру пажљиво јер је дуња врло осетљива на убоје и да се не повређују ноктима јер свака озледа на плоду представља улаз изазивачима труљења плода.


Чување дуње

Плодови се могу чувати око три месеца на температури од 0-2°C и при релативној влажности ваздуха од 90%, уз предходно добру заштиту у воћњаку и третирање плодова фунгицидима пре уношења у хладно складиште. С обзиром на то да се дуња бере сувише касно у октобру месецу плодови се могу добро чувати и у добро проветреним подрумима или сличним просторијама до почетка јануара па
чак и до марта у зависности од сорте.




Сузана Јеркић дипл. инг.