Гајење лешника у нашим крајевима је новијег датума. Први већи засади ове воћне врсте подигнути су крајем прошлог века. Од тада до данашњег дана уз једну дозу опрезности и неповерења у леску, засади се подижу скромно и споро.


Иницијатор подизања првих засада био је покојни професор др. Милован Кораћ из Новог Сад. Ширење ове културе ишло је споро јер су се произвођачи плашили неуспеха у овој производњи због тога што је ово нова култура на овим просторима а о њеној производњи и уопште о гајењу мало су знали. Проблеми који су били присутни страх од пласмана плодова, бербе , сакупљања , крцкања , веверица итд. За све ове проблеме данас су нађена решења и нема потребе плашити се ове производње.Сви подигнути засади уз пуну примену агротехнике уредно и обилно рађају а принос углавном покрива улагања а висока цена плода остварује и остатак дохотка.


У последње време овде су присутни и ино партнери који су заинтересовани за већу и масовнију производњу лешника уз веома високу гарантовану цену произведеног плода.Ово све указује да треба озбиљније рачунати на лешник и уз чврсте уговоре са ино-партнерима ићи у сигурну и масовну производњу где год има услова за гајење.


Због присуства купаца из иностранства све постојеће засаде треба санирати уз обавезну консултацију стручњака из ове области. И код подизања нових засада не радити ништа без консултација са људима који се разумеју у ову проблематику.


Да би свака воћарска производња била успешна у појединим рејонима па и производња лешника веома је битно знати климатске чиниоце који могу позитивно или негативно утицати на сваку воћарску производњу. Зато ћемо се у најкраћим цртама осврнути на климатске чиниоце који могу имати позитиван или негативан утицај на успевање леске. Од климатских чинилаца на ову производњу утицај имају температура, светлост , вода и ветар. О њима ћемо укратко рећи и њиховом значају за гајење леске.



Температура

Знамо сви да леска прва цвета некад у фебруару а некад и пре , кад имамо често ниских температура , но леска замеће и доноси плод јер је отпорнија од многих воћних врста на ниске температуре. Воћке су најосетљивије на ниске температуре у току цветања и оплодње али полен леске рано клија најчешће топлих дана фебруара а оплодњу врши у затвореном женском пупољку ( у родном пупољку) тек у мају те му је отпорност на ниске температуре висока. Жигови тучка који су црвенкасте боје развијају се и прихватају полен, који клија у плоднику а жигови измрзавају или се сасушују јер су функцију завршили. Из тих разлога леска има широк дијапазон успевања па јој ниске температуре нису толико значајне. Довољно је пар лепих дана у току зиме да леска исцвета и полен исклија и уђе у родни пупољак и да леска роди иако је рано цветала, скоро сваке године.



Светлост

Леска је светлољубива биљка али може успевати и у засени. Због ове особине лесци треба приликом заснивања дати довољно животног простора и светлости у одређивању оптималног размака садње. Одредити такав размак садње да на 1 хектар стане 500 биљака. Ако је леска недовољно осветљена круна се издужује и формира се мање цветних пупољака. Због повећаног осунчавања леска веома добре резултате даје поред већих водених површина а и због повећане релативне влажности ваздуха.



Вода

Вода је неопходна за физиолошке и биохемијске процесе у ткивима. Без воде нема живота, она је неопходни чинилац фотосинтези, одржава тургор ћелија , регулише температуру ткива транспирацијом , има важну улогу при преносу минералних и органских једињења кроз биљку. Због тога се недостатак и вишак воде како у земљишту тако и у ваздуху неповољно одражава на раст и родност леске. Ако је мањак влаге у земљишту израженији раст младара је успорен , оплодња и заметање плодова је слабија , успорен је пораст плодова који превремено опадају, слабо је формирање и диференцирање цветних заметака итд. Ако је суша нарочито у јуну плодови су ситнији а ако је суша у августу онда је низак рандман језгре. Ако у земљишту нема довољно воде смањује сеинтензитет фотосинтезе а воћке су са мало резервних органских материја, неотпорне су на нападе паразита и пре страдају од зимских мразева.

Из наведених разлога не препоручује се подизање и заснивање засада без обезбеђења довољних количина воде у критичним фазама развоја биљке. Наводњавањем треба да се обезбедити 250 – 300 mm водених талога по 1m2 површине.

Засаде леске не подизати на забареним земљиштима јер може доћи до угушивања корена и сушења целих биљака. Леска одлично успева на обалама река и потока и у њиховој близини даје одличне резултате. Леска воли где поток жубори.



Ветар

Обзиром да се леска опрашује анемофилно тј. посредством ветра , чести поветарци у току цветања су корисни. На промајним локацијама где су чешћа струјања ветра ређа су гљивична и друга обољења. Суви ветрови нису добри у току цветања јер суше жиг тучка. Приликом подизања засада изабрати проветрене и осунчане парцеле да би се повећао успех у производњи.


За успешну производњу лешника пре подизања засада сви ови чиниоци морају се темељно анализирати како би успех у производњи био загарантован.






Дипл. инг. Драгољуб Драгојловић