Врло стара балканска сорта. На већим површинама гаји се у Бугарској, Турској, Албанији, Румунији, Мађарској. У Војводини се више гаји црвена сланкаменка а у централној Србији варијетет са тамнијом бојом покожице, такозвана црна пловдина.


Даје редовне и врло високе приносе али са малим садржајем шећера и киселина у шири. Једна је од најроднијих винских сорти. Треба је резати кратко. Током кишних јесени много страда од сиве плесни. Осетљива је на мразеве.


Вино је питко, танко, са ниским садржајем алкохола и киселина, обично жуте боје, врло често са благом црвенкастом нијансом, посебно када је у питању варијетет са црним бобицама. Неутралног је укуса, сиромашно на мирису, танко, једноставно. Због ниског садржаја алкохола и киселина, вино се тешко чува.





На домаћем тржишту ова сорта даје највећи део сировине за бела стона вина. Грожђе је пријатно за јело, па се често користи и као стоно. Слабе је транспортабилности, бобице се круне, тако да се може користити само на локалним тржиштима.







Мимица Костић-Ђорђевић дипл.инг.