Приликом подизања новог засада винове лозе као и при подизању сваког вишегодишњег засада треба много више водити рачуна о разним чиниоцима, обзиром да се ради о културама које ће се на изабраној локацији и земљишту дуго година налазити и плодоности. Утолико је већа одговорност виноградара при планирању будућег засада и производње како не би били доведени у ситуацију да већ у старту направе грешке које ће их пратити читавог века екплоатације засада.




Избор положаја



Засаде винове лозе треба подизати на таквим положајима који омогућавају успешно гајење винове лозе. У Србији се зна да су територије виноградарских рејона погодне за винову лозу, међутим рејони су широки географски појам да би се могли у конкретним случајевима избора положаја, сорте и подлоге ослонити искључиво на њихове еколошке и друге карактеристике. Треба узети у обзир и карактеристике саме локације или потеза на коме се засад подиже, при том мислим на надморску висину, експозицију, рељефне карактеристике и сл. Виноград је најбоље подизати на брежуљкастим теренима са јужном, југозападном или југоисточном експозицијом које обезбеђују добру осунчаност винове лозе , а везано за то и већи садржај шећера и ароматичних материја у шири, већи садржај алкохола, боља обојеност грожђа и вина. Редослед погодности осталих експозиција је следећи: западна, источна и најмање повољне северозападана, североисточна и на крају северна. На северним експозицијама гајити отпорније сорте према ниским температурама и сорте са краћим периодом вегетације. На брежуљкастиим теренима јавља се и још један битан фактор - нагиб или инклинација терена.


На положајима где је нагиб већи од 10˚ обавезно је терасирање терена (што је доста скупа мера). Што је нагиб већи терасе су уже и већи их је број и обрнуто. У зависности од ширине терасе на платоу терасе може се наћи 1-4 редова винове лозе. Плато терасе треба да има контра пад 1-2% и благи пад по дужини од 0,5% чиме се омогућава отицање воде и спречава ерозија земљишта. Коси делови сунчање се затрављују. Најповољнији правац редова је север-југ јер је при том правцу равномерно осунчавање редова у винограду.


Оптимална надморска висина се креће око 100-300 метара, али се може успешно гајити у нашој земљи и на нижим, али и на нешто вишим надм.висинама. Тако се у северним деловима наше земље виногради налазе на нешто мањим надм.висинама 80-150m, док се у јужним деловима надморске висине повећавају до 500m па и више. Са порастом надморске висине мењају се и температурни услови. Тако се на сваких 100m надм. висине средња годишња температуре смањује за 0,5-1 °C а вегетациони период за 7-10 дана (то треба имати у виду при избору сорти). Ове промене утичу и на грожђе - смањује се садржај шећера. Након избора положаја приступа се привођења земљишта виноградарској култури. Овај посао увелико зависи од тога како је земљиште било коришћено раније.


Најпре треба извршити регулационе радове: крчење, равнање, одводњавање итд Није пожељно заснивање засада на земљишту где су претходно биле неке вишегодишње дрвенасте биљке, као на пр. стари виноград, воћњак, шума, разно шибље и сл. Након њиховог крчења такве парцеле треба "одморити" 2-5 година, односно не треба одмах садити лозу, већ неколико година применити тзв. "Активни одмор" што подразумева интензивну обраду уз гајење ратарских култура (најбоље је гајити неке легуминозе чиме би се земљиште обогатило азотом). Након крчења остају мање или веће неравнине и рупе, дакле следи равнање терена.


Винова лоза не подноси земљишта која имају висок ниво подземне воде и где долази до забаривања, а ако пак желимо да искористимо такве терене потребно је обавезно одводњавање (изградња одводних канала).



Након регулационих радова приступа се поправци физичких и хемијских особина земљишта. То значи: риголовање, хумификација (повећање садржаја хумуса), фосфатизација (повећање садржаја фосфора), кализација (повећање садржаја калијума), калцификација (регулисање pH вредности земљишта).


Ради поправке плодности земљишта потребно је урадити анализу земљишта јер само тако можете знати какво је земљиште и колико ког ђубрива вам треба. Обзиром да је анализа земљишта бесплатна за регистрована пољопривредна газдинства и може се урадити у Пољопривредним саветодавним и стручним службама то ову погодност треба искористити.



Хумификација

Oна представља меру повећања органске материје у земљишту која ће се претворити у хумус. За нормално развиће и плодоношење винове лозе у земљишту треба да је 3% хумуса. У пракси је најчешће тај проценат мањи па је стога потребно уношење органског ђубрива. Најуспешније је користити стајско ђубриво, затим компост, глистењак, зеленишно ђубриво или неко друго органско ђубриво. Стајњак (или неко друго орг.ђубриво) растура се по целој површини а потом заорава риголовањем. Зависно од анализе земљишта обично се количине крећу од 20-60t/hа. То значи да су потребне велике количине стајњака, а ово ђубриво је све теже наћи у довољним количинама за ђубрење већих површина. Стајњак се може додавати и при самој садњи у јамице (око 5kg) чиме се постиже уштеда у количини утрошеног ђубрива. Веома је битно да се уноси добро згорео стајњак и да се по растурању стајњака на парцелу не оставља да стоји дуго, већ га треба што пре заорати, како би стајњак сачувао своја својства. У данашњој пракси често виноградари изостављају ово ђубриво, примењујући само минерална ђубрива. То је погрешно јер корист од стајњака је вишеструка, тј сем уношења хранљивих елемената стајњаком се побољшава структура земљишта, водно-ваздушне особине, микробиолошка активност земљишта. Она су извор разне микрофлоре значајне за поправку билошких особина земљишта.



Фосфатизација

У нашим земљиштима фосфор је елеменат који често недостаје. Оптималан садржај фосфора у земљишту је 15-20 mg P2О5/100g ваздушно суве земље. Земљишта у Србији (поготово "ужа Србија") најчешће имају мање од тога. За повећање садржаја фосфора за 1mg потребно 30 kg чистог фосфора у облику P2О5 по једном хектару. Фосфорна ђубрива треба унети у дубље слојеве земљишта тј након растурања по површини заорати их, јер је фосфор слабо мобилан елемент у земљишту па ако га унесемо по површини неће бити доступан за корен лозних калемова који се налази дубље у земљишту.




Кализација

Винова лоза је "калијумова биљка" што значи да има знатне потребе за овим елементом. За разлику од фосфора, у нашим земљиштима знатно је ређи недостатак калијума. Оптималан садржај калијума у земљишту је 25-40 mg К2О/100g ваздушно суве земље. Примена калијумових ђубрива је иста као и код фосфорних (треба их заорати). Да би се повећао садржај калијума за 1mg потребно је 15-20mg чистог калијума у облику К2О по једном хектару.




Калцификација

Представља регулисање pH вредности земљишта. За гајење винове лозе одговарају земљишта са pH вредношћу од 6,0-6,5. У ужој Србији велика је заступљеност земљишта са ниском pH вредношћу тј киселих земљишта, док је у Војводини сасвим другачија ситуација. Ако је pH вредност земљишта мања од 5,0 обавезна је мера калцификације односно уношења креча ради подизања нивоа pH вредности. И овде треба споменути да је за таква земљишта регистрованим пољ.газдинствима омогућено да изврше бесплатну калцификацију која се такође обавља преко Пољопривредних саветодавних и стручних служби и Министарства пољопривреде. За калцификацију се могу користити различити материјали који садрже велики % CаCО3, као што су кречњак (70-90% CаCО3), Живи - печени креч (90-95% CаCО3), сатурациони муљ (добија се као споредни производ при производњи шећера 42 - 45% воде, 20-25% CаCО3 и око 15% органске материје). У последње време често се за калцификацију користи "Њивал".



Уношење фосфора и калијума се врши у јесен минералним ђубривима која могу бити искључиво фосфорна, калијумова искључиво или различите комбинације азота (N), фосфора (P) и калијума (К) у виду комплексних ђубрива, према препоруци стручњака а на основу извршене анализе земљишта - суперфосфат 16-18% P2О5, калијум-хлорид 40% К2О, калијум-сулфат 52% К2О, различите формулације NPК, NP, PK). Минерално азотно ђубриво се не уноси у земљиште пре сађења лозе јер је азот лако растворљив и покретљив па би могло доћи до његовог испирања и губитка. Обогаћивање земљишта азотом постиже се хумификација.



Риголовање

Представља дубоку обраду земљишта 60cm и више, зависно од типа земљишта и климатских услова (у сувљим крајевима и на сувљем земљишту дубље него у влажнијим условима и плоднијим земљиштима). При том се врши и превртање земљишта при чему доњи мање плодни слој земљишта прелази на површину а горњи слој земљишта плоднији доспева у дубље слојеве где ће се развијати корен винове лозе. Уједно се разбија доњи непропусљиви слој земљишта. За риголовање се користе јаки трактори који вуку веома велики плуг риголер. Може се риголовати цела површина (боље али скупље) или само појасеви ширине 1-2m где ће се садити лоза. Такође уместо риголовање може се радити и подривање земљишта са подривача са активним радним телом (вибрациони подривачи) и пасивним радним телом (обични подривачи), чиме се земљиште не преврће, већ се само растреса и евентуално разбија доњи непропусни хоризонт. Риголовање треба извршити бар неколико месеца пре садње. За јесењу садњу јун-јул месец, а за пролећну садњу август-новембар како би се земљиште до садње довољно уситнило и слегло. Пожељно је да се пред риголовање аплицира фосфорно и калијумов ђубриво, чиме ће се ова два елемента унети дубље у земљиште. У периоду после обављеног риголовање или подривања, долази до ситњења и слегања земљишта, под утицајем киша, снега и зимских мразева.


Пред саму садњу лозе врши се непосредна припрема земљишта помоћу тањирача, дрљача, ротофреза чиме се врши додатно ситњење и равњање земљишта.


Пре набавке калемова морамо утврдити размак садње винове лозе па према томе одређујемо број лозних калемова. Растојање на коме се сади винова лоза зависи од више чинилаца међу којима су најважнији следећи: узгојни облик чокота, начин обраде и одржавање земљишта, рељеф и експозиција терена. Да бисмо обележили места за садњу потребна је копија катаскарског плана парцеле. А од прибора је потребна пантљика, колчићи, жице и геодетске значке. Од времена набавке калемова до њихове садње, они морају бити заштићени од мразева, напада плесни и штеточина, па се чувају у траповима и складиштима.


Садња се може вршити у јесен или пролеће, али у нашим климатским условима најчешћа је пролећна садња. За садњу користити сертификоване безвирусне калемове поузданог произвођача. Садњу треба вршити по умерено влажном земљишту, а можемо разликовати две групе:



При садњи могу се користити парафинисани или непарафинисани калемови. Код садње непарафинисаним калемовима обавезно је прављење хумке од земљишта, а код парафинисаних хумка се не прави. И хумка и парафин имају следеће задатке: да успоре кретање окаца, да дође до каснијег кретања окаца јер све док се корен не прими ластари који се формирају из окаца виcокo расту само на рачун резервних хранљивих материја, што може исцрпети калем.



Калемови се пре садње потапају у чисту воду у трајању од 24h да би се освежили и припремили за даљу обраду. Kалеми пре садње треба прегледати, преконтролисати спојно место да ли је добро срасло. Ако се при том примети нека пукотина између племке и подлоге такво спојно место није добро срасло и калемове треба уништити. Затим, корен треба да има добро развијене жиле. Ако се сади класичним начином основне коренове прекратити на 8-12cm, а ако се сади хидробуром скраћују се на 3-5cm. Све остале жилице, које су избиле дужином целе подлоге, уклањају се у потпуности. Ластари, који су избили из вијоке, такође се прекрате и то: један од најјачих ластара ореже се на 1-2 најнижа, јасно видљива зимска окца, а остали ластари (ако их има) уклоне се. На бујним сортама и боље развијеним калемовима остављају се два окца, а на слабијим једно.


Пре садње пожељно је да се корен калемова умочи у житку кашу спремљену од говеђе балеге, иловаче и воде. Циљ овога је чување влаге у њима и боље приљубљивање честица земље за корен. Нарочито је погодно за пролећну садњу. Корен се може третирати и фитохормонима који подстичу развој корена и повећава% пријема калема.




Садња у јамице


Јамићи су дубине 35-45cm и пречника 40cm. Јамице се отвара помоћу ашова поред сваког маркера, увек са исте стране маркера, водећи рачуна да сви Јамићи буду усмерени у истом правцу у једном реду. Дубина садње директно зависи од климатских услова. У начелу лозу треба садити тако да спојно место на Лозни калему буде у нивоу површине земљишта. Уколико постоји већи нагиб земљишта на горњим деловима парцеле долази до спирања, а на доњем до засипања услед ерозије земљишта, па тако спојна места калемова на вишим деловима остају огољена, и изложена механичким повредама, а на нижим деловима парцеле због затрпавања из њих ће се образовати плитки коренови.


Зато се на вишим деловима парцеле калемови саде тако да им спојно место буде 3-4cm изнад површине земље. Овакав начин садње се врши ако нису предузете мере заштите земљишта од ерозије. За дезинфекцију јамице користе се инсектициди који се посипају по дну и зидовима јамице, као и по површини земљишта око посађеног калема и пречнику од 20-30 cm. Тиме се предупређује појава и развој жичњака, Грчица и совица. Ове штеточине се хране коренов и надземним изданцима биљака и могу да оштете и винову лозу. Техника садње је следећа. На дно се убаци мањи слој трошне земље; орезани базални коренови се радијално поставе на земљу на дно јамица; преко коренова се стави слој трошне земље висине 15-20cm; руком се садница придржава у одговарајућем положају и дубини те се ногом угази добро земља око ње ; затим се јамице залије са 3-5l воде; када земљиште упије воду јамице се пуни припремљеном смешом земље и ђубрива уз благо сабијање гажењем; затим се набаца мало земље до места калемљења и нагази. Прави се хумка од земљишта или ако се користе парафинисани калемови хумка се не прави већ се преко калемова навуче пластична цевка и благо потисне у земљу ради заштите калемова.



Пољопривредни произвођачи приликом подизања винограда све чешће користе садњу хидробуром (хидросонда), напуштајући тако класичан начин садње у јамице. Садња винове лозе коришћењем хидробуром или тзв. "Водене садиљком" је веома погодан за садњу на већим површинама обзиром на добру продуктивност рада (и до 7-8 пута у односу на класичан начин). Овај начин садње подразумева ограничену могућност ђубрења земљишта приликом садње односно сведен је на употребу водорастворљивих ђубрива која ће се истовремено са водом додати у отвор направљен хидробуром. Стога, нарочиту пажњу обратити на утврђивање и поправку плодности земљишта пре садње, а посебно када је у питању садржај хумуса. Такође треба водити рачуна о доброј припремљености земљишта тј примени благовременог риголовање или подривања, нарочито код земљишта нешто тежег механичког састава.



Веома ефикасна садња се може вршити употребом машине за садњу калемова чији се учинак креће 3-4 hа на дан. Овај начин одликује ласерско навођење и брза и прeцизна садња (готово идеални размак калемова између редова и у реду). Након машинске садње обавезно је заливање посађених калемова са 5-10 литара воде по садном месту, како би се истиснуо ваздух и омогућило боље пријањање честица земље уз корен, а самим тим и бољи пријем калемова.


По завршетку садње извршити површинску обраду чиме се растреса земљиште које је током садње угажено. За то користите култиваторе, тањираче или ротационе ситнилице. Ако је земљиште доста збијено најпре обавити плитко орање, а затим тањирање.


Поред сваког чокота треба побити по један колац који ће служити за заштиту младих посађених калемова и као наслон за везивање ластара током првих година.


На крају, али ништа мање битан, је и избор сортимента у будућем засаду. Ако се ради о "виноградарима хобистима" који подижу мали засад за сопствене потребе одабир сорте представљеће лични избор и преференција самог виноградара (субјективан избор). Међутим за професионално бављење виноградарством потребно је узети много чиниоца у обзир како би одабрали сорте које ће у конкретним агроеколошким условима у потпуности испољи своја биолошка својства у погледу приноса и квалитета, а наровно при том донети и економску добит.




Дејан Стефановић, дипл.инг.пољ.