Ова повремена односно допунска мера зелене резидбе обавља се уместо проређивања цвасти и цветова. Најбоље је сачекати да се заврши цветање и да се, на основу заметања бобица и развоја гроздова, обави процена и правилно њихово проређивање. Проређивањем гроздова и бобица добијамо крупније гроздове и крупније бобице, које ће при томе имати бољу боју и изглед. Ова мера обавља се 10 до 15 дана после завршеног цветања или када бобице достигну величину грашка.


Потреба за проређивањем гроздова постоји како код винских тако и код стоних сорти првенствено код којих је примењена дуга резидба, да би се поред осталог уклониле последице претеране родности. Уклањају се гроздови близу земље, затим недовољно развијени као и они који су доста засењени. Приликом проређивања може се уклонити 10 до 30% гроздова. Одстрањени део гроздова надокнађује се крупноћом и изгледом гроздова и бобица.


Проређивањем гроздова не мора се смањити принос. Гроздови се уклањају помоћу ножа или маказа. Оно се може вршити на један од следећих начина:

1.Одстрањују се све ситне бобице, сувише збијене и све друге које би утицале на неправилан развој грозда – овај начин проређивања је најефикаснији али је истовремено и најскупљи.



2. Одстрањује се само врх грозда, при чему ће гроздови добити углавном округао облик – обично се одстрањује трећина гроздова.

3. Уклања се само сваки други гроздић у грозду, као и гроздић на врху грозда - при оваквом проређивању грозд углавном задржава свој природни облик.


У производњи грожђа и вина, као и при заштити географског порекла вина (првенствено у земљама Европске уније), проређивање грожђа обавља се и у фази сазревања на 20 до 30 дана пре бербе. При томе се на чокотима оставља онолико гроздова који ће обезбедити одређену висину приноса грожђа, узимајући у обзир масу гроздова појединих сорти и критеријуме за висину приноса за поједине квалитетне категорије вина.



мр Небојша Младеновић, дипл. инг.