Оптимална температура за развој винове лозе креће се од 25 до 35°C. Изнад ове температуре вегетација успорава (малаксава) да би на око 50°C потпуно престала, јер тада ћелије не функционишу. Високе температуре које могу изазвати повреде на виновој лози јављају се у току вегетационог периода, а ми се тренутно налазимо у периоду у коме је ова појава нарочито изражена.


Високе температуре обично прати ниска влажност земљишта и ваздуха па уколико овакви услови потрају дуже може доћи до оштећења појединих органа, а затим и до увенућа чокота. Температура изнад 35°C а нарочито изнад 40°C могу изазвати трајне последице на виновој лози на сличан начин као и температуре испод нуле. При високој температури лишће се коврџа, губи боју, суши се и опада. Оштећења се могу јавити на бобицама у почетку у виду ожеготина, а затим долази до смежуравања бобица услед губитка воде и до њиховог потпуног пропадања.





Да би се последице високих температура ублажиле потребно је одржавање земљишта у стално обрађеном стању како би се сачувала земљишна влага. Правовремено уклањање сувишних ластара смањује транспирациону површину, а тиме и непотребан губитак влаге. У време великих жега (температура већа од 38°C ), не треба улазити у виноград односно не предузимати ампелотехничке и агротехничке мере а првенствено плитку обраду односно прашење земљишта. Оштре честице земље или песка приликом прашења могу лако оштетити пепељак покожице. На оштећеном месту, уколико се изложи сунцу, брзо се појављују ожеготине које не само што погоршавају изглед грожђа, већ могу бити и узрок појави сиве плесни на грожђу. Мера која се препоручује а која доприноси ублажавању последица сувише високих температура је наводњавање које обезбеђује винову лозу довољним количинама воде.




мр Небојша Младеновић, дипл. инг.