У топлим летњим месецима, кад су средње дневне температуре изнад 25°С, највише су изложена болестима и манама вина која се налазе у подрумима. У подрумима је тешко одржати оптималну температуру која најбоље одговара за држање вина. За бела вина температура подрумских просторија требала би бити између 10 и 12°С а за црна вина 12 до 14°С са највише дозвољеним осцилацијама +- 2°С.

Да ли ће неко вино у неповољним условима држања, остати "здраво и бистро" зависи пре свега о томе колико смо пажње посветили припреми подрумских просторија, здрављу и чистоћи бачви, као и поступку за време прераде грожђа и неге вина.


Подрумске просторије морају бити пре свега чисте и дезинфиковане кречом и бакарсулфатом. Прво претакање младог вина са талога треба урадити између 15.12. до 15.1. (зависно од времена бербе), а спроводи се "отворено". Друго претакање радимо у пролеће пред наступ првих топлих дана, а треће претакање спроводимо почетком јуна. У јесен пред бербу треба урадити четврто претакање.


За неке пропусте у нези вина још некако можемо наћи оправдање, јер сви виноградари немају одговарајуће подрумске просторије, уређаје за прераду муљаче, пресе, довољно бачви, текућу воду, могућност загревања и хлађења подрумских просторија. Међутим, оправдања нема за држање вина од бербе до бербе на талогу, затим да се редовно не долива и редовито претаче уз обавезно додавање Винобрана. Такав поступак неких виноградара, савремена наука и пракса у винарству /Енологија/ сматра сасвим погрешним.

Не претерујемо ако кажемо да је 90% мутноћа вина узроковано држањем вина на винском талогу. Треба знати да се вински талог, састоји од остатака непреврелог шећера, гљивица квасца, бактерија млечно-киселог врења, као и бактерија које спроводе биолошку разградњу јабучне и винске киселине. Тим биолошким процесом смањује се киселост вина тзв. рН, а као последица смањене киселости, смањује се топивост соли винске киселине, што изазива мучења вина накнадним таложењем соли винске киселине.



Вина која се на време не претачу са талога, више су подложна болестима и манама. Основне болести вина, које настају деловањем разних бактерија и гљивица, су:

- вински цвет,
- киселост,
- манитно врење
- слузавост.


Најчешће мане вина, које настају деловањем разних хемијских процеса и ензима или страних материја, су:

- мирис вина по сумпороводонику,
- мирис по дрву (на бачву),
- мирис по плесни,
- бакрени, црвени, смеђи (посмеђивање), црни (плави), сиви и бели прелом.



ВАЖНО!!! Осим лечења болесних вина морамо лечити и судове (бачве) у којим је било болесно вино.




Љубиша Ђорђевић,дипл.инг.