Ружичасто вино од старе сорте "седуше" је својевремено било једно од најцењенијих у фрушкогорском виногорју. Посебно на северним падинама уз Дунав. Све до последњих неколико деценија, када је ова лоза неопажено ишчезла. Сматра се да је разлог масовни прелазак с класичних на плантажне винограде, у којима су се претежно садиле савремене сорте.

Можда би "седуша" била и заборављена у подручју где је достизала изврстан квалитет, да у винограду Недељка Чергића у Баноштору није сачувано две стотине чокота. То је највероватније и једини засад у Војводини, па се већ неколико последњих година налази у центру пажње. Мештани Баноштора који се баве виноградарством су покренули заједничку акцију умножавања и заштите старе сорте. Поред тога, седуша је заинтересовала и стручњаке Пољопривредног факултета у Новом Саду. Посебно проф. др Ивана Куљанчића са департмана за виноградарство, чији су сарадници 2004 године пренели резнице у колекциони засад ове научне установе. Тако сада у Баноштору с нестрпљењем очекују стручну оцену сорте коју намеравају да врате на своја имања.

- Виноград сам наследио од таста, као и стару породичну рецептуру, по којој већ неколико година припремам вино - почиње Чергић. - Уверио сам се у приче старијих мештана, да ова сорта у добрим годинама прикупи и до 25 процента шећера. Сазрева између треће и четврте епохе, а принос је три - четири килограма по чокоту.

Гроздови су средње величине, не претерано збијени. Бобице имају танку љуску тамно плаве боје, која зрењем постаје дискретно пегава. Даје више сока од сорти које се у овом крају гаје.

Зависно од приноса, овај домаћин годишње произведе свега две-три- стотине литара вина. "Седуша" има раскошан укус, али је без израженог мириса. Због тога обично додаје малу количину мускат хамбурга, као и бојадисера ради интензивирања боје.



- Остављам га дуго на чокоту, како бих добио што бољи квалитет вина - објашњава Чергић старински поступак по којем га припрема. - Ако временски услови дозволе, пожељно је да бобице мало усахну. Прераду почињем одвајањем петељки, а затим остављам да сок превире на љусци осам до десет дана. Уз непрестано мешање.



Не дозвољава да врење иде до краја, јер би добио прејако вино. Нарочито у годинама када грожђе прикупи максималну количину шећера. Прекида га пред крај. Када је сласт добро уравнотежена с осталим састојцима, додавањем десет грама винобрана по хектолитру. Оваквим сумпорисањем се врење прекида само привремено. То значи да се дужим стајањем могу очекивати замућење и други проблеми. Међутим, када је "седуша" у питању, то није случај. Стари је обичај да се ова лоза сади у ограниченој количини, јер се вино пије попут "божолеа". Само док је младо, најкасније до марта.


М. Тодоров
фото: С. Зрнић