Период април-јун је крцат радовима у винограду. Од правилно изведених агротехничких мера у многоме зависи количина и квалитет рода. Тачне датуме извођења појединих радова тешко је прецизирати јер се, зависно од метеоролошких услова у појединим подручјима, лоза налази у различитим фазама, односно подфазама развића. Зато ћемо нешто рећи о мерама које треба спровести зависно од интензитета пораста ластара.


У овом периоду ластари достигну дужину од 15-20 cm и тада се спроводи мера зелене резидбе-лачење. Лачење се још назива и плевљење ластара. То је , у ствари, одстрањивање ластара који непотребно троше расположива хранива. На тај начин се исправљају грешке начињене при резидби на зрело, а истовремено ова служи за усклађивање бујности и родности сорте. Лачењем се одстрањују ластари са вишегодишњег стабла и делова кордунице.


Затим се уклањају неродни ластари како би се омогућила боља исхрана родних. Ако су из истог окца избила два ластара, лачењем се уклања мање развијен и слабије родан, а оставља се развијенији и роднији. Лачење се обавља ручно јер се ластари у том порасту врло лако очењавају. Уколико се са лачењем закасни па се изводи када ластари достигну дужи раст оно се мора изводити маказама.


Пролећни месеци су у већини наших виноградарских подручја и месеци са доста падавина. Оне погодују развоју коровске флоре те се морају примењивати мере механичког и хемијског сузбијања корова. Након већих падавина земљиште у винограду се уледи те се ствара покорица коју треба чешћом плитком обрадом земљишта разбијати. Истовремено до цветања лозе треба спровести 1-3 копње у циљу уништавања корова око чокота. Копња и разбијање покорице у међуредном простору доприносе очувању влаге и стварању повољних услова за развој лозе. У овом периоду треба обавити и прихрану винове лозе.


Прихрањивање се обавља неким од азотних ђубрива. Количине зависе од старости засада, родности у предходној години и низа других чинилаца. Најчешће се по ару винограда употреби 10-15 kg неког од азотних ђубрива. Прихрањивање се може обавити и употребом фолијарних ђубрива. До цветања лозе обавезно се примењује мера прекраћивања ластара.


Прекраћивање ластара представља уклањање дела ластара са циљем да се његов пораст заустави на десетак дана и за то време храна усмери у цвасти. Разликују се две мере:

- пинсирање и
- заламање ластара.


Пинсирањем се уклања врх ластара са неколико младих листова. Ако се пинсирање спроведе непосредно пред цветање побољшава се оплодња.


Прекраћивање ластара се спроводи онда када ластари достигну дужину изнад задњег реда жице или расту у међуредне просторе и ометају обављање других мера. При заламању се мора водити рачуна да на родном ластару изнад задње цвасти или грозда остане 8-10 листова неопходних за правилну исхрану гроздова.



Трећи вид заламања односи се на заламање или уклањање заперака. Уколико је сортна карактеристика велика разгранатост ластара (доста заперака нпр. Кардинал, Траминц и др.), онда сувише велики број заперака чини шпалире врло густим, недовољно осунчаним и проветреним. Велики број гроздова се тада налази у сенци. Боље је прекраћивати заперке него их у потпуности уклањати. Прекраћивање се обавља на растојању од 4-6 развијених листова.


То су неопходне мере које треба спровести у винограду који је у периоду експлоатације. У младим, тек посађеним виноградима и виноградима у другој и трећој години по садњи, спроводи се:

- редовно одржавање земљишта у растреситом стању,
- уништавање корова,
- лачење,
- везивање ластара,
- нега ластара који ће служити за формирање вертикалног дела стабла и кракова, кордуница,
- заштита,
- прихрањивање,
- постављање наслона,
- попуна празних места у винограду.




дипл.инг.Снешка Новковић