Оплемењивачи широм света више од 100 година неуморно раде на реализацији идеје: квалитет и отпорност сорти винове лозе на биотичке и абиотичке факторе стреса, имајући у виду основне принципе одрживе пољопривреде.


До сада су детерминисани генетички извори отпорности на најважније гљивичне болести винове лозе у оквиру већег броја северноамеричких врста рода Vitis и потврђена је могућност оптималног комбиновања отпорности и доброг квалитета.


Створен је велики број нових винских и стоних сорти винове лозе (тзв. interspecies хибрида), отпорних, или толерантних на најважније патогене са квалитетом на нивоу најбољих vinifera сорти. Ове сорте су погодне за производњу грожђа уз редуковану хемијску заштиту, или без ње. Посебно су интересантне за гајење на малим површинама у оквиру органске производње грожђа и вина.


У Сремским Карловцима, на Огледном добру Пољопривредног факултета из Новог Сада, већ дужи низ година се испитује велики број интродукованих interspecies сорти у условима без икакве хемијске заштите у циљу разраде модела органске производње грожђа и вина код нас 


У последње три деценије на Огледном добру је створен већи број нових interspecies винских и стоних сорти које се уклапају у концепт органске производње грожђа и вина.




Новостворене домаће interspecies стоне сорте:




Ласта 

Настала укрштањем Muscat de St. Vallier и Љана
• Аутори су П. Циндрић и Н. Кораћ. Призната је1991.

• Ово је бела стона сорта умерене бујности са нешто већим бројем заперака. Захтева формирање уредног, пљоснатог шпалира, чиме се поспешује оплодња, олакшава заштита и омогућава боље сазревање грожђа.

• Средином септембра чокоте красе растресити гроздови са крупним, хрскавим, овалним, жутозеленим бобицама, финог, благо мускатног укуса.

• Грожђе не трули и може се чувати на чокоту све до првих мразева. Добро се транспортује.

• Ласта је отпорна на пламењачу и сиву трулеж грожђа, а осетљива на пепелницу.

• Препоручује се за гајење на окућници и мањим површинама.

• У органској производњи стоног грожђа обавезна је заштита сумпором против пепелнице.





Кармен
 

- Стона сорта настала укрштањем кардинала и молдаве.
Аутори су П. Циндрић и Н. Кораћ. Призната је 2003. године.

• Од кардинала је наследила врло рано сазревање (средина августа). По родности, изгледу грозда и бобице и укусу врло је слична молдови.

• Има средње крупне растресите гроздове, крупне издужене бобице тамно плаве боје, неутралног укуса.

• Велике је родности и даје изузетно велики проценат тржишно вредног стоног грожђа.

• Средње је отпорна на пепелницу и ботритис, а осетљива на пламењачу.

• Може се препоручити не само за гајење на окућници већ и као комерцијална стона сорта, на већим површинама уз редуковану заштиту против гљивичних болести, применом бакарних препарата, сумпора, или органских раствора (Кораћ и Циндрић, 1995; Кораћ и сар., 2006).




Interspecies винске сорте



Петра (Kunbarat x Pinot noir)


• Бела винска сорта, призната 1991. Аутори су П. Циндрић и В. Ковач.

• Сазрева приближно у време када и траминац, али га надмашује по приносу.

• Неких година се слабије оплоди.

• Накупља преко 20% шећера.

• Превазилази рајнски ризлинг по отпорности на мразеве.

• Толерантна је на пламењачу и сиву трулеж грожђа, али осетљива на пепелницу.

• Вино има врло изражену, фину мускатну арому. Погодна је за производњу природних, полуслатких, ароматичних вина.

• Ракија од грожђа петре такође има изражену арому.





Петка (петра x бјанка)


• Бела винска сорта. Аутори су: П. Циндрић, Н. Кораћ, В. Ковач, М. Медић. Призната је 2001. године.

• Бујна је сорта велике родности.

• Редовно накупља преко 20% шећера у шири уз умерен садржај киселина.

• Даје хармонична, квалитетна бела вина.

• Отпорна је на сиву трулеж грожђа, високо толерантна на пламањачу и пепелницу.

• Може се успешно гајити без икакве заштите против гљивичних болести, или уз минималну заштиту у годинама повољним за развој болести.






Рубинка (петра x бјанка)



• Настала из исте комбинације укрштања као и петка. Аутори су П. Циндрић, Н. Кораћ и В. Ковач. Призната је 2002. године.

• Сорта је умерене бујности, средње али редовне родности.

• Формира редак, уредан шпалир.

• Добро накупља шећер и даје висококвалитетна, хармонична вина.

• Грожђе сазрева нешто пре ризлинга италијанског.

• Отпорнија је на зимске мразеве од ризлинга италијанског.

• Одликује се отпорношћу на сиву трулеж грожђа и високом толеранцијом на пламењачу и пепелницу, па се може гајити уз врло редуковану заштиту, а у неким годинама и без ње.

• Погодна је за органску производњу вина.





Бачка (петра x бјанка)



• Настала из исте комбинације укрштања као рубинка и петка. Призната је 2002. године.

• Бујна је сорта, велике и редовне родности.

• Сазрева у другој епохи (друга половина септембра).

• Накупља око 20% шећера уз довољно киселина за производњу квалитетног вина, неутралног мириса и хармоничног укуса.

• Испољила је високу отпорност према ниским зимским температурама и гљивичним болестима.

• Ова сорта се може гајити по принципима органског виноградарства чак и у рејонима са високим ризиком од зимских мразева.





Панониа

 

• Резултат је укрштања рајнског ризлинга и домаћег генотипа високе отпорности на гљивичне болести и ниске температуре (аутори су П. Циндрић, Н. Кораћ и В. Ковач.). Призната је 2003. године.

• Сорта је умерене бујности са усправним растом ластара и малим бројем слабих заперака. Формира редак, уредан шпалир, лак за одржавање.

• Грозд је растресит, бобице округле, жутозелене, сочне, пријатног укуса.

• Сазрева неколико дана пре рајнског ризлинга.

• Добре је родности.

• Редовно накупља преко 20% шећера у шири уз висок садржај киселина.

• Даје висококвалитетна вина.

• Панонија се одликује отпорношћу на пламењачу и пепелницу и високом толеранцијом према ботритису.

• У већини година се може успешно гајити без примене пестицида. Врло је погодна за органску производњу грожђа.





Морава



• Настала из исте комбинације укрштања као и панониа.

• Умерене је бујности.

• Грозд је растресит, бобице округле, зелене, сочне.

• Вегетацију започиње мало раније од рајнског ризлинга, а грожђе сазрева приближно истовремено са њим.

• Родност у знатној мери осцилира по годинама, од скромне до врло високе.

• Накупља око 20% шећера уз висок садржај киселина у шири (од 10–20 г/л).

• Вино је врхунског квалитета са карактеристичним мирисом који подсећа на совињон.

• Сорта је врло отпорна на сиву трулеж грожђа и пламењачу, а средње осетљива на пепелницу.

• Са неколико третмана сумпором ова сорта би се могла врло успешно гајити у органској производњи грожђа.”
Поред наведених, ту су још и љана, страшенски, молдава, бјанка, зала ђенђе...