Сад треба мислити о роду винове лозе. Прихрана винове лозе азотним ђубривом КАN-ом обавља се рано у пролеће код прве обраде земљишта јер ће највећи део азота винова лоза искористи до цветања. Препоручује се додати, уважавајући количину азота додату при јесењем ђубрењу, 10 g/m2 КАN-а 27% N.

Прихрана се обавља у два наврата, и то почетком вегетације и после цветања, или ½ почетком вегетације, ¼ после цветања, а ¼ месец дана после другог прихрањивања. Улога азота је у вегетативном порасту и повећању лисне површине, но не смемо претерати јер прекомерна количина азота поготово без основног јесењег ђубрења изазива осипање цветова, појаву рехуљавости грожђа, слабо дозревање грожђа. Вина добијена са земљишта која су богата азотом су слабијег квалитета, имају слабије изражену арому, теже се бистре, стабилизују и чувају.


Уз редовно јесење ђубрење минералним ђубривима, винограде треба сваке треће до четврте године ђубрити зрелим стајским ђубривом у количини од 30-40 t/hа или 3-4 kg/m2.

Применом стајског ђубрива обогаћује се земљиште органском материјама, поправљају се односи воде и ваздуха у земљишту, микробиолошка активност у земљишту, а тиме и целокупна плодност земљишта. Стајско ђубриво је најбоље унети у земљиште у јесен одмах после бербе.




Фолијарна прихрана винове лозе


Прихрана винове лозе путем листа обавља се минералним лако растворљивим-водотопивим ђубривима . Она су искључиво намењена за допунску лисну исхрану винове лозе макро и микроелементима и то најпре хранивима као што је магнезијум (Мg), бор (B) и гвожђе (Fе) чији се недостатак често и јавља на виноградарским земљиштима.


Прво третирање фолијатним ђубривима се врши при самом развоју младих ластарића, односно када ластари достигну дужину 10 – 15 cm.


Наредна тетирања се обављају истовремено када и третирање од пламењаче и пепелнице. Изузетак је, уколико дође до појаве симптома недостатка неког од микроелемената, тада третирање фолијарним ђубривима треба извршити мимо третирања у заштити од болести и штеточина.


Уколико је винова лоза посађена на земљишту које има већи садржај карбоната, на листовима ће се појавити жућење или типична хлороза која је узрокована недостатком гвожђа (Fе). Тада треба применити неко од фолијарних ђубрива са нешто већим садржајем Fе – гвожђа.


Предност фолијарних ђубрива односно прихране винове лозе путем листа је у томе што се и малим количинама хранива одржава исхрањеност винограда, посебно ако наступи дужи сушнији период, када су знатно смањена усвајања хранива из земљишта.



Треба напоменути да прихрана винове лозе фолијарном ђубривима НИКАКО и у НИ У КОМ случају несме бити јединo ђубрење винове лозе, јер је исхрана преко корена основна.





Владан Трандафиловић, дипл.инг.
спец.ампелографије