Поред топлоте и светлости, влага има једну од најважнијих улога у животу винове лозе. Помоћу ње се врши транспортовање неорганских материја од корена до лишћа и створених асимилата од лишћа до корена. Вода која се налази у чокоту винове лозе претежно је црпена помоћу корена из земље. Сувишна количина влаге у земљишту условљава већу бујност лозе.


Недостатак влаге у земљишту има за последицу заустављање пораста ластара и лишћа, као и слабљење чокота. Ако је губитак воде кроз лишће већи од количине воде коју корен може у сушном периоду да црпе из земље, онда се чокот може потпуно осушити.




Ваздушна влага већа од 80% условљава јачи напон у зеленим деловима, лишће постаје нежније и више је изложено нападу гљивичних болести. Ако влажност ваздуха падне испод 40% може доћи до јаче транспирације (процес одавања воде у виду водене паре са површине биљке), што доводи до великих поремећаја у виновој лози. Најповољнија влажност за винову лозу је између 70 и 80%.


За вегетацију винове лозе од велике важности је количина воденог талога и распоред падавина у току фенофаза развића. Свака фенофаза има одређене захтеве у погледу распореда и количине падавина. Јаке кише у току цветања могу да омету цветање и оплођавање.



У току сазревања сувишне кише доводе до пуцања зрна и омогућавају развој штетних плесни. У различитим агроеколошким условима винова лоза испољава и различите потребе за количинама падавина што зависи од фактора као што су:

- физичке особине земљишта,
- извори снабдевања земљишта водом,
- ниво подземних вода,
- распоред падавина,
- температура ваздуха и др.

Према већини аутора, минимална сума годишњих падавина креће се од 300 – 350mm, а оптимална 600 – 800mm.




Драгољуб Глишић
Саветодавац за воћарство и виноградарство