Јесен је време када се подижу нови засади винове лозе. Постоји више једноставних, а битних ствари на које је неопходно обратити пажњу. Улагања приликом подизања ових засада су велика па свака грешка која се направи у старту касније се теже исправља и може пуно да кошта.

Пре свега важно је направити прави избор локалитета за подизање винограда . Најбоље је да то буде на неком брежуљку јужне, југоисточне или југозападне експозиције где место има већи број сунчаних сати у току године. Већа осунчаност смањује и количину влажности у винограду што се директно одражава на мањи интензитет појаве одређених болести (сиве трулежи, пламењаче).

Уколико је на месту где се планира подизање винограда претходно већ био виноград, препоручује се да се на тој крчевини не подиже нови виноград најмање 5-6 година. Пре садње винограда потребно је урадити дубоку обраду земљишта тј. изриголовати земљиште и то на дубини 50 - 70 cm у зависности од земљишта. То је потребно обавити неколико месеци пре садње винограда како би се земљиште слегло. Уколико постоји задржавање воде у земљишту, треба урадити мелиорацију земљишта и тиме смањити влагу у земљи. Претерана количина воде у земљишту може "угушити" биљке.

Веома важан моменат је избор сорте и подлоге винове лозе. Пре свега треба одабрати здрав садни материјал који у себи нема одређене патогене. Лозни калемови могу носити одређене патогене као што су то поједине фитоплазми, вируси, бактерије. Такав виноград је унапред осуђен на брзо пропадање. Потребно је да калемови које купујете имају доказ о здравственој исправности (сертификат) као и да имају одговарајуће етикете. Данас се све више у подизању нових засада користи сертификован садни материјал. Постоје одређене сорте које су осетљивије према одређеним болестима па сходно томе треба одабрати и отпорније сорте. Лозна подлога утиче на дужину вегетације. Код нас се углавном користи Кобер 5 ББ као лозна подлога мада све више на тржишту можете наћи и друге лозне подлоге.




Ради лакше хемијске заштите која се спроводи у односу на фенофазе развоја биљке по могућству треба бирати сорте које су уједначене по времену пораста и зрења. Редове у винограду треба поставити у правцу доминантних ветрова као би проветравање у винограду било што боље. Тиме се смањује интензитет појединих болести као што су пламењача, сива и црна трулеж, црвена палеж и сл.

Треба водити рачуна и о ђубрењу . Препоручује се уношење N:P:K = 8:16:24 у касну јесен и рано пролеће. Треба бити опрезан са уношењем азота јер он може довести до интензиног пораста зелене масе у току вегетације, тиме повећати релативну влажност у винограду и створити повољније услове за развој болести. Повећано уношење калијума може повећати отпорност винове лозе на поједине болести.

Код сузбијања корова хемијским третирањем треба бити опрезан. Код винограда који су млађи од 4-5 година треба избегавати хербициде. Та старост винограда је и осетљива на присуство корова. Корови их могу "угушити". У тим случајевима је добро применити механизацију у међуредном простору. Код старијих виногра могу да се користе хербициди уз одговарајућу меру опреза посебно код примене неселективних хербицида.



Драгана Томић, дипл. инг заштите биља