Зависно од места и функције перголе, формира се једнокрака, двокрака или вишекрака кордуница или лепеза

Двокрака кордуница и лепеза као облици чокота погодни су за гајење на перголама отвореног крова, а једнокрака и вишекрака кордуница на перголама затвореног крова, када је међуредно растојање веће од 3 до 4 метра или када се поједини чокоти гаје уз кућу или неки други грађевински објект на окућници.

Формирање облика кордуница траје дуже уколико им је стабло више, а кракови дужи. Чокот у виду лепезе формира се брже бар за годину дана у односу на кордуницу. Код овог облика чокота ради стварања више кратких кракова у једној равни, препоручује се и примењује метод убрзаног формирања путем заламања зелених ластара у циљу изазивања и стимулисања развоја заперкових ластара, који ће послужити за формирање кратких кракова. Иначе, на свим облицима чокота на којима се примењује кратка резидба, могуће је применити и мешовиту и дугу резидбу. Искључиво кратку резидбу није могућно применити код неких облика чокота намењених за дугу или мешовиту резидбу, јер би примена кратке резидбе изменила облик чокота и назив кордунице.

Једнокрака кордуница и чокот облика лепезе имају по правилу једно стабло. Двокрака кордуница најчешће се формира из једног стабла, а могуће је и из два стабла. Вишекрака кордуница може да има једно, два и више стабала из једног чокота. Формирање два или више стабала из једног чокота често продужава време формирања основног облика чокота за перголе, а нарочито ако се не постигну задовољавајућа висина, дебљина и здравствено стање ластара у вегетацији друге, па и наредних година.



И лепо и укусно

Формирање једнокраке кордунице У првој години на чокоту је довољно одвојити један ластар који се у јесен одреже на једно до два окца. Ако има два ластара, сваки се ореже на по једно окце. Ако се у основи кордунице жели гајити и резервни кондир, тада у другој години на чокоту треба одгајити два добро развијена и здрава ластара. Уместо у јесен друге године, реже се у пролеће треће године. Формирање облика у трећој години обавља се на тај начин што се мање развијени ластар ореже на 1 до 2 окца и служи као кондир за замену.



Поступак са другим развијеним ластаром зависи од његове дужине и дебљине, односно да ли се може прилагодити висини наслона пергола. Узмимо за пример да је висина наслона 180 cm, а ластар дужине 3 метра. Врх ластара се прекрати на оном месту где није тањи од 5 до 6 mm. Претпоставимо да је орезани ластар дугачак 2,4 метра. У том случају обезбедили смо висину стабла од 180 cm и крак кордунице од 60 cm који се хоризонтално повије по жици и пажљиво веже. Крајње окце на положеном делу ластара - будућем краку кордунице, по правилу треба да је окренуто на доле, уколико се планира продужење кракова.

Ако се при формирању веома високе једнокраке кордунице не располаже довољно дугим ластаром за положени део по жици, у том случају се ластар орезује у висини постављене жице на 180 cm. На остављеном вертикалном ластару - будућем стаблу, у току вегетације оставе се само два вршна ластара од којих ће један послужити у јесен треће или у пролеће четврте године за будући крак кордунице. Ако се формира двокрака кордуница, користи се и други ластар, а у случају једнокраке кордунице он се одбацује.


Лачење ластара

Када окца крену и ластари достигну дужину 4 до 6 cm, на положеном делу ластара, на његовој горњој страни, лачењем се оставе само 3 до 4 ластара и то на растојању 20 до 25 cm. Ластари са бочне и са доње стране положеног дела, осим последњег, као и сви ластари са стабла, лачењем се одстрањују, изузев ластара из кондира за замену. Са лачењем ластара не сме да се касни, а ако се то неким случајем ипак догоди, да се не би при лачењу стварале велике и дубоке ране на стаблу и по положеном делу крака кордунице, ластари се заламају на 2 до 3 листа. Сви заломљени ластари у јесен треће или у пролеће четврте године резидбом се одстране до основе.




Текст преузет са https://www.oglasi.vocnesadnice.net