Опис патогена. Xylella fastidiosa спада у специјализоване васкуларне бактерије које су избирливе на ксилем.
Иако углавном није специфична према домаћину, ова бактерија је специфична према врсти ћелија или ткиву биљке домаћина. У биљци се развија у судовима и међућелијском простору ксилема. Бактерија такође настоји да се акомулира у специфичним деловима биљака и дистрибуција бактерија условљава тип симптома.

Распрострањеност и значај. Причињава значајне губитке у производњи винове лозе, брескве, шљиве, кафе цитруса. Осим тога проузрокује палеж лишћа и слабљење многих врста украсног дрвећа и жбуња, бреста, храста и платана. Неки сојеви имају спектар домаћина од 28 моно и дикотиледоних биљака, али већина њих остаје без симптома.

Болести које проузрокује. Проузрокује Пирсову болест винове лозе ((Pierce*s Dises винове лозе), лажна патуљавост брескве (Phony Diseasе брескве), Leafe Scorch (опрљеност лишћа) бадема, ожеготине лишћа шљиве, бреста, јавора, итд.; увелост зимзелена, опрљеност бреста и америчког платана, храста и дуда. Citrus Variegated Chlorosis(хлоротично шаренило цитруса), Sumatra Disease детелине.

Преношење патогена у природи. Вектори ове бактерије су цикаде које се хране сисањем ксилемских сокова и могу да их пренесу са заражених на здраве биљке. Одрасле форме инсекта може да усвоји бектерије и да их усвоје и пренесу за мање од два сата. Одрасле форме цикада могу да их преносе до краја живота. Xylella fastidiosa може и да презими у телу инсеката и да их на пролеће цикаде пренесу на здраве биљке. Латентни период ова бактерија може проведе у коровима којима се хране цикаде, без појаве симптома.

Остварење инфекције. Kада је биљно ткиво инфицирано компактибилном бактеријом долази до ослабађања хранива и стимулатора раста бактерија и долази до благе дегенерације ћелијске мембране домаћина. Такође долази и до поремећаја транспорта јона кроз мембрану. Јони калијума ослобођени у међућелијски процес подижу pH вредност међућелијске течности од pH 5,5 до 7,0 или 7,5 што даље доводи до истицања сахарозе, аминокиселина и неорганских јона, без структурних промена, цитоплазматске мембране. Умножавањем бактерија у међућелијском простору ткиво постаје воденасто, што је видљиво голим оком, чиме настају услови за убрзано умножавање бактерија.

Потенцијалне теорије кажу да Xylella fastidosa ствара фитотоксине, изазива поремећај регулатора раста и поремећај функције ксилема.

Симптоми су палеж лишћа, хлороза, кржљавост, сушење изданака, опште слабљење. Они варирају у зависности од врсте и старости и врсте биљке и услова спољне средине. Може да прође од 3 месеца до 5 година пре него што заражени чокот потпуно изумре. На лишћу се прво уочавају хлоротичне пеге по ивици листа које се проширују проузрокујући увелост и сушење захваћеног ткива. Смеђа боја и увелост се шири ткивом дуж нерава ка лисној дршци покривајући површину листа у потпуности при чему се лист суши и изумире (палеж лишћа).
Захваћени листови опадају остављајући лисну дршку и даље на ластарима. Идентични симптоми се шире на суседдно лишће. На зараженим ластарима наредног пролећа уочава се каснија појава лишћа при чему се на неколико листова при врху ластара уочава хлороза ткива између нерава и деформација листа. Нови изданци успешно расту и долази до закржљалости и некрозе врха изданка. Заражени ластари не сазревају уједначено па се на сазрелим ластарима уочавају још увек зелене зоне. Заражене биљке закржљавају или вену а коренов систем изумире. Долази и до редукованог приноса. Ови симптоми су вероватно последица запушавања судова ксилема бактеријским ћелијама и комплексом материја које бактерија а делом од биљака.

Ширење патогена помоћу човека се може десити приликом калемљена или менаичким уношењем инокулума у ксилем.
Сузбијање. 1. Превентивне мере. Биљни карантин. Под појмом биљни карантин подразумева се скуп мера које једна држава спроводи ради заштите од интродукције патогена који код њих не постоји. Ова мера је административног типа и спада у административне мере заштите. У савременом свету она представља систем мера коју једна држава предузима да заштити своју територију од увоза и продирања изазивача болести, штеточина и корова, који су у тој земљи одсутни или се срећу, али у врло смањеном интензитету.
Овом систему додају се и мере заштите помоћу којих се спречава преношење изазивача болести из једног реона у други или из једног у други део земље, као и заштитне мере којима се регулише уништавање жаришта болести у случају појаве. У односу на обављање функција спречавања уношења појединих патогена, штеточина и корова у једну земљу, односно спречавања ширења тих агенаса унутар земље, ако су већ унети, постоји унутрашњи и спољни карантин.

Спољни, тј. међународни карантин има за циљ да очува једну територију од уношења или ширења изазивача болести, који су или потпуно непознати у тој земљи или су врло мало распрострањени. Спољни карантин обухвата преглед и здравствену контролу материјала који се увози у једну земљу као што су: целе биљке, делови биљака (калем гранчице, плодови, поврће, корење, луковице, семе), колекцијегљивичних и бактеријских патогена, пољопривредне сировине, а такође и земљиште, разне врсте амабалаже, посебно дрвене амбалаже.

Поред званичног сертифаката који попуњава одговорно лице земље ивознице, у коме, поред осталог, мора да се гарантује да у пошиљци нема оних карантинских патогена који су стављени на карантински списак земље увознице, а о чему је међународна јавност упозната. Kарантински инспектори имају право да на граничном прелазу обуставе увоз материјала, посебно ако он доспева из земље у којој је карантински агенс присутан. Тада се тражи помоћ одговарајуће научне установе, а у неким случајевима када је у питању жив карантински материјал он се усмерава у посебно одабран локалитет зван карантинско поље. Ту остаје онолико дуго колико је потребно да се појаве симптоми обољења ако је пошиљка заражена. Kарантинско поље мора да буде довољно далеко да патоген у случају заразе не доспе до оних врста биљака на који агенс, ако је у пошиљци присутан може доспети. У случају да се на пошиљци утврди присуство карантинског патогена, штеточине или корова, карантинска служба има право да тај материјал спали или врати земљи извозници, а сви трошкови по међународној конвенцоји падају на терет извознице. У случају транзита тада се примењују посебна правила, али и тада сертификат који прати пошиљку мора погледати гранична карантинска инспекција и установити постоји ли одговарајућа документација, као и одредишна станица земље увознице.

Унутрашњи карантин обухвата сва подручја унутар једне земље и има задатак да контролише: спречи даље распростирање карантинских биљних патогена, штеточина и корова у случају да су се негде појавили. Он је дужан да обавести одговарајуће надлежне органе о појави опасних патогена, штеточина и корова, као и да предузме мере да су захваћене биљке униште и тиме спречи даље ширење агенса. Да би се ово остварило служба унутрашњег карантина има за циљ да организује преглед пољопривредних биљака, спречи преношење оболелих биљака, спречи преношење оболелих биљака и њихових продуката у незаражена подручја, ликвидира жаришта инфекције и тако сачува биљке у незараженим деловима земље од нових инфекција. У неким земљама функцију унутрашњег карантина обавља фитосанитарно извештајна служба. У нашој земљи не постоји служба уитрашњег карантина, нити пак фитосанитарно извештајна служба. Тај посао обавља прогнозно – извештајна служба, која осим прогнозе појединих штетних патогена, штеточина и корова, није довољно оспособљена и за ову врсту послова, а по својој прилици и њени задаци нису потпуно прецизирани. У оваквим случајевима карантинска служба ако не може да спречи, онда успорава уношење болести, а ако је болест већ унета онда се све чини да се иста ликвидира и не пренесе у остале делове земље.

У остваривању заштитних мера у биљном карантину потребно је да учествују стручњаци различитог профила. У садејству са њима доприноси се правилном и благовременом испуњавању правила и прописа биљног карантина и очувању територије од интродукције нових штетних карантинских агенаса (патогена, штеточина и
корова). Не постоје комерцијалне сорте које су отпорне на Пирсову болест винове лозе. Подизање винограда у подручјима која су удаљена од природних резервоара патогена.

2. Kуративне мере. Термотерапијом целих биљака или пропагативних органа, њиховим урањањем у воду на 45 -50 степени Целзјуса или њиховим држањем на врућем ваздуху на 50 – 58 степени Целзјусових у трајању од неколико сати (4 – 8) дошло је до оздреављења третираних биљака винове лозе од Пирсове болести и шећерне трске од кржљавости стабљике. Појединачни чокоти се могу излечити термотерапијом, али то је практично неизводљиво за оболеле чокоте у винограду. Међутим, третирање материјала за калемљење даје резултате.

Хемијска заштита. Васкуларне бактерије су осетљиве на неколико антибиотика, као што су тетрациклин и пеницилин. У лабараторијским условима је потврђено да ометају формирање ћелиског зида. Међутим, покусшаји хемотерапије заражених биљака у пољу не дају очекиване резултате.

Тошић Александар
Дипломирани инжењер пољопривреде за заштиту бија

Извори:

1. „Основи Патологије биљака“ Милорад В. Бабовић
2. Скрипте из бактериоза