Током периода експлоатације поједина стабла и родни чворови могу бити оштећени, па се јавља потреба за резидбом у циљу реконструкције старих деформисаних и издужених стабала. Тада се обично примењује резидба у циљу регенерације старих дотрајалих стабала. Регенерација се изводи пажљиво и траје неколико година зависно од степена оштећења.


Ако се стабло чокота издужи, или услед повреда механичким путем оштети потребно је извршити његову обнову. Обнова траје 2-3 године.

Најпре се у основи оштећеног стабла маказама са неколико убода потенцира развој спавајућих окаца. Током године из њих ће се развити јаловаци које треба неговати и повремено привезати за оштећено стабло. У пролеће наредне године јаловке (1-2) треба орезати на резнике (по 1 окце) како би се током године добила 1-2 јака ластара који ће достићи потребну висину и дужину ради поновног формиранја основног облика чокота. У пролеће треће године наставља се са формирањем хоризонталног дела стабла и формирањем родних чворова. Старо стабло се уклања до основе. На тај начин чокот је потпуно обновљен.

Обнова дела чокота, хоризонталног крака или родног чвора је неопходна након повреде лозе настале неповољним временским условима (град, мраз) или повреда услед удара неког од средстава механизације, или када је дошло до издуживања крака услед поларитета. И у овом случају при основи дела издуженог крака најпре се остави један јаловак у наредној години се он реже на резник а треће године на кондир. Након остављања кондира издужени део крака се одсеца-одбацује а ластари избили из кондира користе за резидбу у наредној години. На исти начин се реконструише и родни чвор уколико је оштећен.

Реконструкција читавих засада се спроводи, када су у питанју масовнија оштећења или када се са ускоредног жели прећи на шпалирски начин гајења.



Реконструкција траје 2-3 године тако да се у том периоду не може рачунати на род на чокотима који су у фази реконструкције.

Реконструкција ускоредних засада подразумева вађење сваког другог реда чокота, затим постављање наслона од стубова и жице. Ниски чокоти формирани по принципу жупског, крајинског и др. облика се реконструишу тако што се са чокота одстрани већи број кракова а остави само један кондир из кога ће се током вегетације развити 2 ластара. Ластар који је јачи негује се и привезује за притку а ако достигне одговарајућу дужину повија се по реду носеће жице. Уколико ластар не достигне потребну дужину у пролеће друге године се прекрати на висину носеће жице и са нјега се олаче набубрела окца са вертикалног дела стабла тако да се два вршна оставе. Из вршних окаца крећу млади ластари који служе за формирање кордунице или кордуница. Формирање родних чворова тече као при формирању истих код узгојних облика типа кордуница. Након неколико година виноград је реконструисан и са класичног начина гајења преведен на шпалирски начин гајења.

У току и након реконструкције стабла неопходно је појачати исхрану чокота и заштиту како би се жељени узгојни облик што пре формирао.

Резидба чокота оштећених градом, мразом и олујом спада у специфичне мере резидбе које се спроводе у периоду редовне експлоатације засада. Након елементарних непогода прва значајна мера која треба да допринесе опоравку чокота је резидба. Она мора бити зналачки спроведена са циљем да очува вегетативни и генеративни потенцијал чокота, да ублажи настала штете и сачува биљке за наредне вегетације. При приступању резидби након непогода најпре треба утврдити обим штете а зависно од обима и фазе у којој се лоза налази приступити специфичним мерама резидбе.

У нашим агроеколошким условима град се може јавити у периоду интензивног пораста младих зелених ластара, у периоду цветања и у фази развоја зелених бобица. Зависно од времена појаве и интензитета града, оштећења у засадима могу бити различита.
Уколико се град јави у периоду интензивног пораста зелених ластара може доћи до делимичног или потпуног губитка зелене масе. Уколико су оштећења мања резидбом се уклањају само оштећени, поломљени делови ластара. У случајевима већих оштећења ластаре треба орезати на 2-3 окца како би се потенцирао развој заперака који могу повољно утицати на обнову потенцијала чокота. Известан број сорти има својство да на заперцима да солидан род, те се потенцирањем њиховог развоја донекле може надокнадити губитак у приносу грожђа.

Уколико се град јави у периоду пред цветање или у периоду цветанја резидбом се одбаце оштећени делови ластара, оштећене цвасти. Веће штете појавом јачег града у овом периоду се тешко надокнађују. Оштећене ластаре такоде треба у торн случају орезати краће како би се потенцирао развој мањег броја ластара који до краја вегетације могу сазрети.



У случају кад се град јави у периоду пораста зелених бобица ластари се не могу резати краће јер новоизбили заперци и ластари немају времена да до краја вегетације у потпуности сазру. У том случају резидбом се уклањају поломљени ластари, врхови ластара или се резидбом одбаци најугроженији део лисне масе. Дакле, спроводи се блага корективна резидба при којој не треба уклањати превелику количину лисне масе. У наредној вегетацији у таквом засаду треба спровести кратку резидбу уз остављање већег броја кондира и резника а остављају се дужи кондири и лукови на оним ластарима који су мање оштећени градом. Током наредне године у таквим засадима интензивирају се мере зелене резидбе, заштите, исхране градом оштећеног засада.

Након града и обављене резидбе током исте вегетације виноград треба и интензивније штитити пре свега бакарним препаратима. Бакар помаже зарашћивању рана.

Ниске зимске температуре већ испод -15 °Ц до - 20 °Ц могу зависно од сорте и услова гајења, довести до измрзавања делова ластара, окаца, појединих ткива итд. Температуре испод ових готово редовно доводе до делимичног измрзавања окаца.

Уколико ниске зимске температуре оштете до 50 % окаца резидба у пролеће наредне вегетације мора бити таква да се оптерећење чокота повећа за проценат измрзлих окаца. Резидбом се по чокоту тада оставља већи број кондира и лукова.

Уколико ниске зимске температуре оштете преко 50 % зимских окаца резидбом се по чокоту остављају само кондири и активирају спавајући пупољци како би се добио довољан број ластара за резидбу у наредним годинама.

Уколико ниске температуре достигну такав ниво да оштете делове вишегодишњег стабла они се резидбом уклањају до основе, односно до првог чланка. Циљ је да се из основе чокота током наредне вегетације добије неколико ластара који ће имати бујан пораст те током друге године могу дати род а истовремено послужити за обнову основног облика чокота. После оваквог измрзавања принос грожђа изостаје током 2-3 године које се морају искористити за обнову чокота.

Јаки ветрови олујне јачине могу током мировања лозе а нарочито током вегетације довести до знатног оштећења чокота.


Ако се олујни ветрови јаве током периода мировања лозе може доћи до ломљења зрелих ластара, ломљења делова стабла или у драстичним случајевима до чупања чокота. Зависно од степена оштећења приступа се специфичној резидби. Резидбом у тим случајевима се уклањају поломљени делови. У пролеће наредне године се изводи краћа резидба при којој се оставља већи број кратких или дузих кондира. Уклањају се поломљени делови вишегодишњег стабла а замена се обезбеђује неговањем јаловака избилих из спавајућих пупољака. У случају чупања читавих стабала исте треба извадити и заменити новим подсађивањем.

Олујни ветрови током вегетације такође наносе извесне штете чија величина зависи од времена појаве и фазе у којој се лоза налази.

Проф. др Драгољуб Жунић