Поштујући жеље потрошача стоног грожђа у земљама са високим стандардом, оплемењивачи су последњих пар деценија усмерили своје активности на стварање бесемених стоних сорти крупних бобица. У нашој земљи се још увек гаје стоне сорте са семеном док су бесемене мање познате и углавном се испитују у ампелографским колекцијама.

Београдска бесемена је домаћа новостворена бесемена сорта. Настала је из укрштања Смедеревке са смешом полена од Султанине, Султаније и Италије. Формира бујан чокот са неуредним порастом ластара. Грозд је велики, издужен, средње збијен. Маса грозда варира од 300 -500g. Бобице су крупне, издужене, жуто зелене боје, чврсте, хрскаве пулпе, неутралног укуса. Врло пријатног укуса за јело.

Семенке су ситне и меке. Редовно и обилно рађа. Пожељно је редуковати родност, уклањањем сваке треће цвасти, чиме се значајно побољшава квалитет. Резидба је мешовита, лукови се орезују на 8-10 окаца. Према пламењачи и пепелници је средње отпорна, окца измрзавају на - 20°С. Позна је сорта, сазрева II епохи (половин септембра). Шира садржи 18-24% шећера и 7-9g/l укупних киселина.





Типична стона сорта чије се грожђе троши у свежем стању, погодно је за сушење, као и за прерађевине као што су слатко, компот. Пожељно је редуковати родност, уклањањем сваке треће цвасти, чиме се значајно побољшава квалитет. Добро реагује на прстеновање лукова, чиме се убрзава сазревање и повећава крупноћа бобица. Осетљива је на мразеве, може се препоручити за гајење на теренима где је мали ризик од измрзавања током зиме.


Ивана Радојевић