Да би се на окућници произвело здраво и квалитетно стоно грожђе, велику пажњу треба посветити пре свега избору сортимента. За ову намену су много погодније интерспецијес стоне сорте.

Винске и стоне сорте се значајно разликују по морфолошким и производним карактеристикама. Код винских сорти приоритет се даје производним карактеристикама, а естетски изглед је мање важан, док је код стоних на првом месту спољашњи изглед грозда и бобице. Пожељно је да стоне сорте имају средње крупне растресите гроздове, крупне, овалне или издужене бобице уједначене крупноће и боје. Такође се веома цени мускатна арома грожђа. Да би се на окућници произвело здраво и квалитетно стоно грожђе, велику пажњу треба посветити пре свега избору сортимента.

У оквиру врсте vitis vinifera постоји велики број стоних сорти које се одликују високим квалитетом грожђа, али су осетљиве на пероноспору и оидијум. Код нас се највише и најрадије гаје следеће стоне сорте: чабски бисер, краљица винограда, београдска рана, грочанка, демир капија, кардинал, мускат хамбург, афузали и италија. Ове сорте су мање погодне за окућнице и просторе близу људских пребивалишта, јер захтевају комплетну заштиту током вегетације, то јест од шест до десет прскања. За ову намену су много погодније интерспецијес стоне сорте, које су отпорне или бар толерантне према важнијим гљивичним болестима.

У последњих неколико деценија у свету је створен велики број оваквих сорти различитог времена сазревања и агробиолошких особина. Неке од њих интродуковане су код нас и испитују се у колекционим и огледним засадима. Поједине показују одличне производне резултате и могле би успешно да се гаје уз смањену употребу пестицида или применом биолошких препарата у заштити. Такве су, на пример, сорте ласта, љана, молдова, страшенски, мускат de st. Vallier




ЛАСТА

Прва домаћа стона сорта отпорна на пламењачу. Створена је у Сремским Карловцима, а призната 1991. године. Сазрева приближно у исто време кад и мускат хамбург (II епоха). Добре је родности, отпорна на пероноспору и сиву трулеж грожђа, али осетљива на оидиум. Грозд је средње крупан, лепе структуре, растресит, бобице су крупне, уједначене по величини, издужене, бело-жуте боје, хрскаве конзистенције. Укус је пријатан, благо мускатан. Зрело грожђе може да се чува на чокоту до првих мразева при чему задржава свежину, а леп је украс на перголи или чардаклији.



ЉАНА

Новостворена молдавска стона сорта раног сазревања (почетак септембра), средње родности. Отпорна је на пероноспору, оидиум и сиву трулеж грожђа. Има средње крупне, растресите гроздове, крупне, издужене, бело-жуте бобице финог укуса. Такође може дуго да се чува на чокоту без промене квалитета грожђа.



МОЛДОВА

Врло успешна молдавска селекција. Ово је врло бујна сорта велике и редовне родности. Отпорна је на најважније гљивичне болести. Има крупне гроздове и крупне, издужене, тамноплаве бобице, дебелу покожицу богату антоцијанима и неутралан укус. Грожђе се добро транспортује и дуго чува. Веома је погодна за развијеније узгојне облике типа пергола или чардаклија. Може да се гаји без хемијске заштите против пероноспоре, оидијума и сиве плесни грожђа, или с неколико третирања у влажним годинама.



СТРАШЕНСКИ

Молдовска сорта велике бујности и велике родности. Интересантна је због врло крупних, атрактивних гроздова и веома крупних црних бобица. Погодна је за чардаклије и перголе. Сазрева рано (почетак септембра). Опорна је на пероноспору, а осетљива на пепелницу, сиву плесан и ниске температуре.



МУСКАТ

Један од најпознатијих хибрида стоног типа створен у Француској. Има средње крупне, растресите гроздове, жуте овалне бобице средње величине, мускатног укуса. На Фрушкој гори сазрева средином септембра. Велике је родности, али бобице неравномерно сазревају, а зреле лако отпадају. Отпорна је на пероноспору, а средње отпорна на оидијум и сиву плесан.


Ове сорте могу успешно да се гаје са једним до два третирања хемијским средствима, а у сувим и топлим годинама и без третирања. Примена биолошких препарата у гајењу ових сорти нашла би своје право оправдање.







Текст преузет са https://www.novosti.rs/