Ђубрењу винограда се приступа одмах по завршетку вегетације тј. после опадања листа и обављеног зимског прскања препаратима на бази бакра. По обављеном основном ђубрењу приступамо и обради земљишта у нашем засаду.


Ђубрење винове лозе, у поређењу са ђубрењем њивских биљака, представаља већи проблем због жила које продиру дубоко у земшиште. Док је код њивских биљака 80-90% коренове масе у површинским слојевима земљишта-дубине 20-25 cm, дотле је код винове лозе главна маса корена на дубини од 20-60 cm па слабо покретне елементе као фосфор и калијум треба унети у дубље слојеве земљишта, где је коренов систем и треба их додати на време да се могу стабилизовати и спустити у зону корена и то заједно са водом које у зимским месецима има по правилу довољно. Количина ђубрива за ђубрење зависи од стања винограда, типа земљишта, остварених приноса претходне године итд.... Од ђубрива се могу употрбити стајско ђубриво тј. стајњак или комплексно минерално ђубриво.


Стајско ђубриво

Важно место у ђубрењу винограда заузима стајско ђубриво, јер садржи скоро све хранљиве материје потребне виновој лози и на малим површинама свакако се препоручује искључива употреба стајњака као основног ђубрива у производњи и то сваке године по мало дуж редова у траке.

Ђубрење се обавља сваке 3-5 године у количини од 1-3 вагона по 1 hа, у јесен, пре јесењег орања, односно дубоке јесење обраде. При овим радовима се изнесено ђубре затрпа земљом што спречава његово испаравање и пропадање хранљивих материја из њега. Добро је и препоручљиво ђубрење вршити у канале ископане између редова, дубоке 30-40 cm.



Вештачка ђубрива

Уколико имамо стајњака довољно, можемо га у мањим количинам износити сваке године и на тај начин избећи употребу минералних ђубрива као основног ђубриво, али се најчешће и оно употребљава и према садржају хранљивих материја сврставају се у азотна, фосфорна, калијумова, кречна и миркођубрива, а могу бити и сложена ђубрива која се најчешће и користе и о њима ћемо и причати.


Сложена (комбинована) ђубрива-Називају их и комплексним ђубривима. Садрже све важније, или пар хранљивих елемената. Подесне су комбинације за винограде N:P:K као 10:12:26, 11:11:18, 0:15:18, 0:16:20, и неке друге, а у нашим условима 8:16:24 у количинама од 500 до 700 kg/hа, у зависности од горе поменутих фактора.



Срђан Станојловић дип. инг.