Нису сви органи винове лозе подједнако осетљиви према дејству ниских температура. Према томе, неки органи могу страдати у различитој мери, што првенствено зависи од времена када се мразеви јављају. Отпорност лозе према ниским температурама може се дефинисати на следећи начин:


1. Осетљивост лозе на мразеве је слабија уколико је животна активност мања и обрнуто.

2. Осетљивост лозе према мразевима је највећа у току зиме.

3. У јесен после опадања лишћа и у пролеће после кретања вегетације лоза је веома осетљива и према најслабијим мразевима, док зими може да издржи и до -30 °C.

4. У нашој земљи постоји опасност измрзавања лозе од позних пролећних, раних јесењих и зимских мразева.


Испитивања су показала да је опасност измрзавања већа уколико је већа колебљивост температуре после периода зимског мировања. У нашим условима лоза постаје нарочито осетљива на ниске температуре у фебруару, ако после толијег и сунчаног времена наступе хладноће.


Иначе, све сорте нису подједнако осетљиве и не измрзавају подједнако на ниској температури. Сорте које потичу из северних крајева као што су траминац, семион, совињон и ризлинг отпорније су према ниским температурама, док сорте које потичу из јужних или топлијих крсајева као што су афус-али, султанина, кардинал, вранац, смедеревка показују мању отпорност према ниским температурама.


Винова лоза је најотпорнија према мразевима у току зимског мировања. У зависности од јачине мраза и припремљености чокота за зиму, могу да измрзну окца, ластари и вишегодишњи делови чокота.
Уколико се температура ваздуха у току зиме спусти на – 15° до – 18°C, може да измрзне известан број окца код сорти винове лозе које су слабо отпорне према мразевима и поред тога што су ластари добро сазрели. Температура од – 18° до – 20°C је граница издржљивости окца сорти Vitis vinifera према зимским мразевима. Генерално, окца разних сорти Vitis vinifera у разним условима средине код добро сазрелих ластара мрзну на температури од – 18° до – 24°C. Ластари измрзавају на температури од – 26°C, а на температури нижој од – 26°C могу да измрзну и вишегодишњи делови чокота.



Иначе све сорте нису подједнако осетљиве и не измрзавају подједнако на истој температури. Сорте из севернијих крајева (И.Ризлинг, Р.Ризлинг, Совињон, Семијон, Мерло, К.Совињон, М.Хамбург и др.) отпорније су према ниским температурама, док су сорте које потичу из јужних и топлијих крајева (Кардинал, Афус – Али, Вранац, Смедревка и др.) мање отпорне.


Степен измрзавања може да се утврди на разне начине. Најчешће се утврђује прављењем пресека појединих органа (окце, ластар). Измрзло окце је на пресеку жућкастосмеђе или црне боје, док је неоштећено окце зелене боје. У зависности од јачине мраза, окце може бити уништено у потпуности или само главни пупољак, док суочиће могу остати неповређене. Промрзли ластари су на пресеку такође жућкасто смеђе боје, а неоштећени зелене боје.


Степен измрзавања окаца може се утврдити и методом изазивања вегетације. За испитивање је потребна осветљена просторија са константном температуром од 25°C. Ластари се режу на резнице (виоке) са по једним окцем и стављају кроз перфорирану лимену плочу или стиропор у посуду са водом. Воду треба мењати сваких седам дана. Неоштећена окца после десет дана почињу да бубре и развијају се у ластариће, док оштећена не крећу.


Због ниских температура постоји опасност да дође до измрзавања окаца код осетљивих сорти, а нарочито на високим узгојним облицима која се налазе изнад површине снежног покривача. У овом случају, резидбу треба одложити све док не прође опасност од појаве јаких мразева. У случају утврђеног измрзавања, резидбом треба оставити већи број окаца по чокоту од уобичајеног.



Сања Чокојевић, дипл.инг.