Одговарајућа, повољна влажност земљишта и ваздуха утиче на нормалан ток свих животних процеса винове лозе, њеном нормалном развоју и плодоношењу.
Винова лоза је донекле отпорна према суши, зато што се доста успешно гаји и у крајевима са релативно малом количином падавина, или да сам распоред падавина тамо није повољан. Она боље подноси услове са мање падавина од много других гајених биљака, и то захваљујући брзом порасту корена, дубоком продирању корена у земљиште, релативно великој усисној снази корена, као и чињеници да се лети у листовима количина воде знатно и брзо не смањује. Најпродуктивнији виногради имају и највеће потребе за водом, зато што је у њима и највећа транспирациона површина.
У винограду различити услови влажности земљишта изазивају и разлику у анатомској грађи разних органа винове лозе. У условима веома ниске влажности смањен је пораст и слабо је плодоношење. У тежим условима долази до оштећења појединих делова чокота, а у најтежим до угинућа целог чокота. Разлози су у томе што високе температуре и недостатак воде изазивају поремећај у размени гасова и воде. Суша дубље у земљишту и атмосферска суша делују обезводњавањем и прегревањем. Обе појаве су неповољне, било да се јаве заједно или појединачно.
Утицај велике влажности, такође оставља неповољне последице, како на пораст, тако и на принос и квалитет грожђа. Велика влажност пре почетка цветања поспешује снажан пораст ластара и листова, за шта ови органи троше веће количине органских материја. Честе кише и повећана влажност за време цветања отежавају оплодњу, а поспешују и убрзавају осипање цветова и појаву рехуљавости гроздова. У таквим условима и приноси се знатно смањују. Повећана влажност у фази сазревања грожђа, омета сазревање, а има за последицу и недовољно шећера и повећану количину киселина у грожђу.
Велика влажност услед честих киша за време сазревања грожђа, нарочито испред наступања пуне зрелости, доводи до јаког притицања воде у бобице, услед чега покожица пуца. У пукотине се населе разни штетни микроорганизми, а посебно приметна је и сива плесан (Botrytis cinerea), изазивајући и доприносећи труљењу и пропадању грожђа. Са друге стране превелика влажност у фази сазревања грожђа лоша је и штетна јер продужава пораст ластара, а који за то троше хранљиве материје. Тада ластари спорије и слабије сазревају, не нагомилавајући довољно хранљивих материја, па због тога постају осетљиви и на зимске мразеве.
Љиљана Гвоздић