Да би стоно грожђе могло да се чува одређени период и после бербе, неопходно је да буде потпуно технолошки зрело и здраво, односно да припада екстра квалитету. Да би се створили ови предуслови потребно је у току вегетације применити одговарајуће агротехничке мере, како би се добило зрело и здраво грожђе, растреситих гроздова и крупнијих бобица.


Посебну пажњу треба посветити редовној и одговарајућој исхрани, ђубрењу, оптималном оптерећењу чокота окцима, адекватној ампелотехници, резидби на зелено, заштити лозе од болести и штеточина, обезбеђењу довољне влажности земљишта и другим мерама којима се постиже висок квалитет грожђа.


Колико дуго ће се чувати грожђе зависи од више чинилаца. Разлике између сорти веома су велике. Дуже се чува грожђе сорти са чвршћом и дебљом покожицом. Растресити гроздови се дуже чувају од полузбијених и збијених гроздова. Грожђе врло раних и позних сорти се може, углавном, чувати краће од средње позних и позних сорти. За сорте ранијег времена зрења нема ни економске оправданости у дужем чувању.


Постоји неколико начина чувања стоног грожђа. Најстарији начин чувања грожђа је на промајним местима таванског простора, настрешице, стреха кровова и слично. Грожђе се чува са делом ластара на сталажама или у инертним материјалима попут струготине, плеве, стиропора и сличних материјала. При оваквим начинима чувања пожељно је посути грожђе и материјал у којем се грожђе чува са калијум-мета-бисулфитом, винобраном. Овакви начини чувања су краткотрајни за већину сорти, осим за неке позне сорте као и оне из категорије хибрида са дебљом и чвршћом покожицом као што су Црвени дренак, Зимско бело, Афуз-али, Молдова и др.



Успешније чување грожђа се остварује чувањем у расхладним коморама на температурама од 0 до -1степен, са високом релативном влажношћу ваздуха (85-90%) и контролисаном атмосфером. Контролисаном атмосфером регулише се степен транспирације бобица, обавља дезинфекција простора и грожђа и обезбеђује одговарајуће проветравање у интервалима који омогућавају одржавање квалитета грожђа у што дужем року. Одговарајућим третманима чувања неких сорти може трајати 3 до 6 месеци.


У задњим деценијама највећи део грожђа у зимским месецима долази са јужне полулопте захваљујући пре свега модернијим и бржим превозним средствима. Педоклиматске погодности у земљама јужне полулопте допринеле су формирању значајних површина са стоним сортама. Само у Чилеу има преко 50.000 hа винограда са бесеменим сортама које се беру од момента завршетка бербе на северној полулопти, па до марта-априла наредне године.


„Технологија гајења винове лозе“ проф.др. Небојша Марковић




Биљана Николић, дипл.инж.пољ.