За винову лозу се обично каже да није велики пробирач земљишта. Ипак, пријем, пораст и развој калемова и родност винограда, између осталог, у великој мери зависе од правилно припремљеног земљишта. Пре привођења земљишта култури винове лозе, треба урадити агрохемијску анализу. Узорку се одређује pH, садржај CаCО3, хумус, садржај N, P и К. На основу резултата врши се мелиоративно ђубрење земљишта на коме се жели подићи виноград (хумификација, поправка pH, кориговање садржаја микро и макро елемената и сл...).


Хумификацијом се садржај органске материје у земљишту доводи на ниво око 3% што је оптимално за винову лозу. То се спроводи уношењем добро згорелог стајњака, тресета, компоста глистењака, гајењем и заоравањем биљака за зеленишно ђубрење. За повећање садржаја хумуса у земљишту за 1% до дубине земљишта 30 cm потребно је додати 40-60 t/hа стајњака. Ову количину стајњака може заменити 3-4 пута мања количина тресета. Стајњак садржи око 20% органске материје док је тресет знатно богатији и садржи до 80%. Количина органске материје у биљкама за зеленишно ђубрење износи просечно до 15%.



Осим уз примену органских ђубрива, обогаћивање земљишта биогеним елементима се постиже и уношењем минералних ђубрива пре, или за време риголовања. За постизање високих приноса грожђа виновој лози је потребно 15-30 mg чистог фосфора и 25-50 mg чистог калијума на сто грама ваздушно сувог земљишта, при чему мелиоративним ђубрењем у јесењем периоду азот не треба додавати па се у циљу тога користе комплексна минерална ђубрива код којих је први број 0 или што мањи ( 0 : 20: 30, 8: 16 : 24, 8 : 4 : 24 и сл.). Количине су око 500-600 kg/hа.


У току вегетације потребно је нађубрити азотним ђубривима, обично у два наврата. Послије ђубрења, земљиште се дубоко обрађује, риголује. Растресита и плодна земља преноси се на дубину, где ће се развијати највећа маса корена винове лозе. Дубина риголовања је различита. У хладнијим пределима, на тежим земљиштима треба риголовати на 60-80 cm, док у топлијим крајевима, на лаким, каменито - шљунковитим и песковитим земљиштима је потребно нешто дубље риголовање, на 80-100 cm.


Када се винова лоза сади у јесен, земљиште се риголује у јулу, најкасније средином августа. За садњу лозних калемова у пролеће агротехничка мера риголовања земљишта се обавља од августа до краја септембра. Током лета тј. зиме земљиште је изложено дејству екстремно високих тј. ниских температура, што одлично утиче на стварање мрвичасте структуре. Треба водити рачуна да се риголовање не врши када је земљиште превише суво (избацују се велике грудве које се тешко уситњавају ) или влажно, као ни смрзнуто (долази до нарушавања водно-ваздушних особина земљишта). Након риголовања припрема земљишта се наставља тањирањем и фрезирањем.



Снешка Новковић