Половином прошлог века дошло је до нагле индустријализације производње у свим гранама привреде и пољопривреде, па и виноградарства. Повећање производње до неслућених висина, у циљу остваривања великих профита, побољшања живота били су основна визија. Еколошка криза појавила се у свим деловима света у виду неправилног коришћења природних ресурса и њиховом деградацијом, почиње да се испољава у свим својим негативним особинама. Употреба пестицида и ђубрива у пољопривреди, загађивање земљишта отпадом и из атмосфере само су неки од акутних проблема с којим се суочавамо.


У виноградарству, порастом еколошке свести и материјалних могућности, све више се прелази а органске принципе узгоја винове лозе и прераде грожђа. Органска производња у виноградарству датира из седамдесетих година прошлог века. Њене основне принципе и стандарде поставили су произвођачи вина из Немачке, Француске и Швајцарске. Да би се органско гајење винове лозе могло еколошко назвати, препознати и вредновати у националном и интернационалном окружењу потребно је поштовати низ прецизних агротехничких, технолошких и законских правила.


Неуважавање основних принципа одрживог развоја доводи до последица глобалних размера: појава киселих киша, оштећење озонског омотача, загађивање ваздуха, воде, земљишта, изумирање биљних и животињских врста, загађивање животне средине разним врстама отпада и сл. Са испољавањем негативности у пољопривредној производњи све више се ствара и неопходност усвајања новог система вредности, где значајно место припада методу производње и прераде пољопривредних производа на здравствено безбедан начин.



Овај правац одрживе пољопривреде познат је као органска пољопривреда, биофарминг, екопољопривреда, која производи здравствено исправну храну. Виноградарство по принципима органске пољопривреде подразумева производњу здравог грожђа и квалитетног вина. У виноградарству, а у правцу предузимања мера на заштити животне средине и производњи здраве хране, треба се, уместо орјентације на агрохемијске технологије за високе приносе окренути интегралним технологијама, којима се смањује употреба хемикалија.


Постоји низ мера и поступака који се могу предузети и који могу обезбедити да се произведу здравији производи а да се при томе очува здравија животна средина. Да би се органско гајење винове лозе могло еколошко назвати, препознати и вредновати у националном и интернационалном окружењу потребно је поштовати низ прецизних агротехничких, технолошких и законских правила. Неуважавање основних принципа одрживог развоја доводи до последица глобалних размера: појава киселих киша, оштећење озонског омотача, загађивање ваздуха, воде, земљишта, изумирање биљних и животињских врста, загађивање животне средине разним врстама отпада и сл.


На крају можемо закључити да, и поред тога што органска производња све више постаје прави економски и еколошки изазов, и да се снажно одвијају активности на ширењу органске производње хране у свету, у нашој земљи је занемарено. Свеукупна кретања у свету у правцу предузимања мера на заштити животне средине и производњи здраве хране, треба да подржи и виноградарство.




Ивана Радојевић