Од правилно изведених агротехничких мера у многоме зависи количина и квалитет рода. Тачне датуме извођења појединих радова тешко је прецизирати јер се, зависно од метеоролошких услова у појединим подручјима, лоза налази у различитим фазама, односно подфазама развића.


У овом периоду ластари достигну дужину од 15-20 cm и тада се спроводи мера зелене резидбе -лачење. То је, у ствари, одстрањивање ластара који непотребно троше расположива хранива. На тај начин се исправљају грешке начињене при резидби на зрело, а истовремено ова служи за усклађивање бујности и родности сорте. Лачењем се одстрањују ластари са вишегодишњег стабла и делова кордунице. Затим се уклањају неродни ластари како би се омогућила боља исхрана родних. Ако су из истог окца избила два ластара, лачењем се уклања мање развијен и слабије родан, а оставља се развијенији и роднији. Лачење се обавља ручно јер се ластари у том порасту врло лако очењавају. Уколико се са лачењем закасни па се изводи када ластари достигну дужи раст оно се мора изводити маказама.












У овом периоду се започиње и са заштитом винове лозе. Пламењача (Plasmopara) се интензивно шири у периоду маја и јуна месеца па до краја вегетације може довести у питање читав род. У време када ластари достигну дужину од 30-40 cm могу се на наличју листа приметити први знаци заразе. Јављају се у виду беличастих пега на наличју листова.Ако владају повољни услови зараза се интензивно шири. У зависности од услова за ширење заразе до цветања лозе се спроводе 1-2 третирања средствима на бази бакра. Прво третирање против пепелнице (Oidium) спроводи се када ластари достигну дужину 10-20 cm, а друго 7-10 дана пре цветања. За разлику од пламењаче, пепелница се може сузбити након појаве првих видљивих зараза, но боље је не дозволити да до њих дође. При третирању препаратима против пламењаче њима се могу дадати фунгициди против пепелнице.



Пролећни месеци су у већини наших виноградарских подручја и месеци са доста падавина. Оне погодују развоју коровске флоре те се морају примењивати мере механичког и хемијског сузбијања корова. Након већих падавина земљиште у винограду се уледи па се ствара покорица коју треба чешћом плитком обрадом земљишта разбијати. Истовремено до цветања лозе треба спровести 1-3 копања у циљу уништавања корова око чокота. Копање и разбијање покорице у међуредном простору доприносе очувању влаге и стварању повољних услова за развој лозе.


У овом периоду треба обавити и прихрану винове лозе. Прихрањивање се обавља неким од азотних ђубрива. Количине зависе од старости засада, родности у предходној години и низа других чинилаца. Најчешће се по ару винограда употреби 10 -15 kg неког од азотних ђубрива. Прихрањивање се може обавити иупотребом фолијарних ђубрива.


До цветања лозе обавезно се примењује мера прекраћивања ластара. Прекраћивање ластара представља уклањање дела ластара са циљем да се његов пораст заустави на десетак дана и за то време храна усмери у цвасти. Разликују се две мере: пинсирање и заламање ластара. Пинсирањем се уклања врх ластара са неколико младих листова. Ако се пинсирање спроведе непосредно пред цветање побољшава се оплодња. Прекраћивање ластара се спроводи онда када ластари достигну дужину изнад задњег реда жице или расту у међуредне просторе и ометају обављање других мера. При заламању се мора водити рачуна да на родном ластару изнад задње цвасти или грозда остане 8-10 листова неопходних за правилну исхрану гроздова. Трећи вид заламања односи се на заламање или уклањање заперака. Уколико је сортна карактеристика велика разгранатост ластара (доста заперака нпр. Кардинал, Траминци и др.), онда сувише велики број заперака чини шпалире врло густим, недовољно осунчаним и проветреним. Велики број гроздова се тада налази у сенци. Боље је прекраћивати заперке него их у потпуности уклањати. Прекраћивање се обавља на растојању од 4-6 развијених листова. То су неопходне мере које треба спровести у винограду који је у периоду експлоатације.





Сања Чокојевић, дипл.инг.воћарства и виноградарства