Поред генеративног начина размножавања путем семена и културе ткива која се примењују једино у научно-истраживачким установама када се врши стварање нових сората, вегетативни начин размножавања се у пракси искључиво примењује када је у питању комерцијална производња лозних калемова.

Потомство које се овим путем добија је по свим морфолошким карактеристикама потпуно слично родитељу од кога се добија. Овај вид размножавања се врши на више начина од којих је најзаступљеније калемљење а остали начини су потапањем чокота, положеницама и резницама.



Калемљење може да буде на сталном месту у процеп, процеп са стране или полу процеп када је дебљина подлоге већа од дебљине вијоке или енглеско спајање на језичак када имамо исту дебљину.

Ипак савремена производња калемова се базира на калемљење ,,из руке“ која има више фаза од избора и припреме резница и вијока за калемљење, спајањем на језичак, стратификовања и на крају прпорења.

Остали начини размножавања су се примењивали до појаве филоксере међутим сада су у употреби у старијим засадима када се врши попуна празних места (засади стари четири и више година), или у виноградима на живом песку где је појава филоксере сведена на најмању могућу меру.

Размножавање резницама се врши њиховом садњом у земљу где ће се у земљишном делу развити коренов систем а у надземном делу ластар и то се назива корењак или прпорак.



Размножавање положеницама може да буде обичном где би требало да се обави њено прстеновање у доњем делу будућег кореновог система. За положеницу се користи ластар са суседног чокота који има најбољи угао и оптималну дужину и дебљину. У земљиште се полаже обично његов средишњи део и врши се његово прекраћивање при врху на 3-4 окаца изнад земље.

Други начин је размножавање стрмоглавом положеницом где се врх ластара побада у земљу и причвршћује за колац.


Последњи начин је када се размножавање врши потапањен читавог чокота на коме се остављају два ластара који штрче из земље на пројектовом размаку привезани за колац.



Дипл.инж. пољ. Марковић Бобан