С обзиром на време у којем се резидба обавља, као и на стање физиолошке активности винове лозе, разликују се следеће резидбе:


1.Рана јесења резидба,
2.Обична јесења резидба,
3.Зимска резидба,
4.Рана пролећна резидба,
5.Касна пролећна резидба





РАНА ЈЕСЕЊА РЕЗИДБА

Ову резидбу је могуће обавити одмах после завршетка бербе грожђа, а пре опадања лишћа крајем октобра и почетком новембра месеца. Међутим, с обзиром на незаменљиву улогу лишћа у стварању органских материја које доприносе јачању и одржавању вегетативног и родног потенцијала чокота који ће се испољити у наредној години, поставља се питање: Чему служи и који је циљ ране јесење резидбе?, с обзиром да рана јесења резидба, услед превременог губитка лисне масе са чокота, доприноси његовом слабљењу и изнуривању. Због тога се ова резидба не препоручује, нити практикује, а остаје у домену теоретских могућности које немају позитивну научну основу, па и не налазе примену у пракси.



ОБИЧНА ЈЕСЕЊА РЕЗИДБА

Ова резидба се изводи 10-15 дана после опадања лишћа, јер се сматра да је за то време престао интензиван промет резервних хранљивих материја у чокоту и да је њихово депоновање завршено. По правилу, ова резидба се изводи редовно на младим чокотима в.лозе који још нису прородили, као и на старим изнуреним чокотима, а све са циљем да се у пролеће избегне појава сузења-плакања, а тиме и губитак дела минералних и органских материја из чокота.

- Лоза орезана у јесен креће раније у пролеће, има дужи вегетациони период, могућност одржавања испољене родности и јачање вегетативног и родног потенцијала чокота за наредну годину.

- По обављеној резидби младе чокоте обавезно треба загрнути ради заштите од зимских мразева, а у пролеће касније одгрнути због појаве позних пролећних мразева.




ЗИМСКА РЕЗИДБА

Ова резидба се све чешће и редовније изводи на великим површинама под вин.лозом. Оријентација на зимску резидбу проистиче из организационо-практичних потреба, са основним циљем да се резидба благовремено заврши, тј.пре кретања в.лозе у пролеће. На овај начин резидба в.лозе тече континуирано од обичне јесење , преко зимске,завршавајући се паном пролећном резидбом.




РАНА ПРОЛЕЋНА РЕЗИДБА

Најчешче примењивана и извођена резидба.Почетак ране пролећне резидбе се не поклапа са календарским почетком пролећа, односно рана пролећна резидба се у односу на календарски почетак пролећа обавља и неколико дана-недеља раније, или касније.

- Заправо, ово време резидбе се поклапа са фенофазом кретања, па и пре кретања сокова у в. лози и траје до фенофазе пупљења окаца.

- Фаза кретања сокова винове лозе наступа када средња дневна температура ваздуха достигне 10 °С и траје неколико дана, да би се при тим условима земљиште на дубини од 30-50cm загрејало на температури од око10°С.

- Количина сока која се сузењем губи из чокота, креће се од 0,2-0,5l. Литар сока осим воде садржи 1-2g сувих материја, од којих око 66% чине органске, а остало минералне материје(К, P, Cа и друге)

- Фенофаза сузења траје 9-25 дана,азавршава се са почетком пупљења и кретања окаца.




КАСНА ПРОЛЕЋНА РЕЗИДБА

Обавља се од почетка пупљења и кретања окаца па до њиховог развоја у ластаре. Она се мора пажљиво изводити, јер су окца у овој фази осетљива на додир при чему се лако круне. Круњење окаца је веће у шпалиру него на чокотима који се гаје без или са колцем. Ова резидба се обично изводи кад лоза у току зиме измрзне, па се намерно оставља да окца крену како би се видело како лоза креће и који начин резидбе треба применити ради остваривања одређеног приноса грожђа и ластара потребних за наредну годину.

Динамика кретања хранљивих материја се у родним ластарима, вишегодишњим надземним деловима чокота и у корену у периоду од ране јесење до позне пролећне резидбе значајно мења. Највећа количина угљених хидрата у виду скроба и других материја потребних за исхрану в.лозе, у деловима чокота, налази се после опадања лишћа па све до кретања сокова.

- Лоза орезана у ово време дала је најбоље резултате у погледу висине приноса и квалитета грожђа, као и вегетативног потенцијала чокота.

- Као оптимално време резидбе винове лозе сматра се зимски период све до почетка кретања сокова у чокоту.

- Рана јесења и касна пролећна резидба доводи до смањења бујности чокота, што доводи до смањења приноса (родности - већа бујност чокота - већа родност).




Владан Трандафиловић, дипл.инг.спец.ампелографије