Питка и пријатна Банатска вина

У северном делу Србије, али на другој страни реке Тисе, налази се виногорја Северног Баната чији се виногради простиру око Чоке и на Бисерном острву код Новог Бечеја. Међу винима са подручја Чоке запажена су вина италијанског ризлинга и мускат отонела, а од црвеног, мерло. Бела вина су са 11-12% вол .алкохола и око 5,5г/л укупних киселина, лепе маслинастозелене боје, питка и пријатна. Црно вино мерло са подручја Чоке се истиче својом бојом и карактеристичним сортним букеом.

На Бисерном острву, углавном, се производе бела вина: италијански ризлинг и мускат крокан.
У саставу ових вина има нешто примеса од вина од сорте шасле. То су вина са око 12% вол. акохола и 5,5 г/л укупних киселина пријатног укуса.


У виноградарско – винарском погледу веома запажено место има Јужни Банат са Вршачким и Белоцркванским виногорјима као и виногорјем у Делиблатској пешчари. Као велико подручје оно даје и велике количине вина, махом белих, а у мањој мери и црвених. Међу белим винима је веома запажено вино банатски ризлинг. Ово се вино справља од сорте креаца која носи још и локални назив „банатски ризлинг“, по коме је и вино добило име. Ово је вино са 11-12,5 % вол. алкохола и 5,5-6,5 г/л укупних киселина, лепе маслинасто зелене боје по укусу хармонично и са карактеристичним букеом.



Од осталих вина Јужног Баната заслужују помена и вина од сорте: италијански ризлинг, семијом, совињон, зелени силванац, траминац, мускат отонел и бувије. Ова вина спадају у групу квалитетних вина, нарочито ако потичу са брежуљкастих терена. Она садрже 11,5-12,5 % вол. алкохола и око 6,5 г/л укупних киселина, на укусу су веома пријатни.

У равничарском делу Јужног Баната махом се производе стона вина од сорти: сланкаменка, смедеревка и шасла, а делом и кевединка. Ова вина садрже 10,5-11,5% вол. алкохола и 5-5,5 г/л укупних киселина, на укусу су добра и као таква представљају добра стона вина.

Што се тиче црвених вина, она су на подручју Јужног Баната слабије заступљена од белих, али су ипак запажена као што су вина: црни бургундац, гаме, мерло и франковка. У комбинацији са франковком ова вина добијају лепу, интензивну црвену боју и нешто више киселина што их чини пријатним за пиће.





Смедеревка – лепотица пространих виногорја

Недалеко од Београда, са десне стране дунава налази се древни град Смедерево познат по својој тврдЈави, по грожђу и вину од сорте смедеревка. Од Смедерева према Крњеву и Великој Плани се простире смедеревска коса пуна винограда. Поносна на своје порекло смедеревка доминира као лепотица позната по своме грожђу и ван граница наше земље. Нежно бело вино, истог имена, са 10,5-12 % вол. алкохола и 6-8 г/л укупних киселина је са пуно свежине и као такво је стекло велики број љубитеља међу потрошачима вина.

Ништа мање нису запажена ни остала вина са овог подручја као што су: италијански ризлинг, семијон, совињон, траминац и бувије. Ово су квалитетна вина са 12-12,5% вол. алкохола и 6-7 г/л укупних киселина, лепе маслинастозелене боје, веома финим букеом и укусом.

Црвена вина су у Смедеревском виногорју слабије заступљена. Један део ових вина се производи од прокупца, а у новије време се уводи и гаме.

У наставку Смедеревског виногорја, даље према југу на обронцима Шумадије простиру се виногради Опленачко-Венчачког виногорја. Смедеревка је и овде нашла своје место за бела стона вина, док се за црвена и ружицу користи прокупац и гаме.

Поред смедеревке за квалитетна бела вина се користе сорте: италијански ризлинг, семијон и совињон. Ово су вина са лепом малсинастозеленом бојом, 11,5-12,5 % вол. алкохола и 5-6 г/л укупних киселина на укусу су веома пријатна за пиће.

Од црвених квалитетних вина са овог подручја веома је запажено вино од сорте гаме које, код повољних година за сазревањем грожђе може да има и 15% вол. алкохола, са остатком непреврелог шећера.



Даље, према југу уз Велику Мораву долазе виногради са подручја Јагодина -Јовац-Рековац. Овај крај Србије у виноградарском погледу представља наставак претходног, тако да су и вина слична. Највећим делом се справљају од сорте прокупац, а међу нјима је нарочито позната ружица из околине Јовца. У новије време све више се срећу вина од квалитетнијих сорти као што су: италијански ризлинг, семијон и совињон, за бела, а гаме и црни боргундац за црна вина.

Делови овог виноградарског подручја се преко Ореовице и Пожаревца пружају до Рама на Дунаву и Браничева у долини реке Пека. Вина са овог релативно малог виногорја, имају више карактер вина са песка јер се и виногради овога краја налазе махом на песковитим теренима.



Српска Бургоња

Једно од виногорја уже Србије, чије вино симболизује читаво подручје, јесте Жупа са својим малим, али веома лепим градом Александровцем. За Жупу као виноградарско подручје у нашој земљи се с правом може рећи да је то Српска Бургоња. Жупско црно вино и жупска ружица веома успешно презентују Србију, како на домаћем, тако и на иностраном тржишту.

Жупско црвено вино је затвореноцрвене-рубин боје са око 13% вол. алкохола,4-5 г/л укупних киселина и око 25 г/л екстрата без шећера,на укусу је пуно, хармонично и веома пријатно.

Други тип вина са овог подручја јесте жупска ружица, такође, лепе рубин боје, са око 12,5 % вол. алкохола и веома пријатног укуса због ког је на тржишту веома цењена и тражена. И један и други тип вина се справљају од сорте прокупац.

У новије време се у овом подручју уводе сорте за квалитетна црвена вина као што су: гаме, црни бургундац, каберне и мерло. Ово су вина релативно јака, садрже око 13% вол. алкохола, а нека и више,5-6 г/л укупних киселина, имају интензивну црвену боју, богата су у екстакту, на укусу су хармонична и веома пријатна за пиће.



Поред црених вина,у Жупи се производе и веома добра бела вина од сорти: италијански ризлинг, семијом и жилавка. И ова су вина доста јака, са бојом која од зеленкасте прелази у нијансу жуте, ћилибарске боје, по укусу су питка и веома пријатна.

Са сличним карактеристикама су и вина са подручја Крушевца, Варварина и Трстеника. Пошто се непосредно наслања на Жупско виногорје, ово се подручје сматра као проширено Жупско виногорје.




Црвена вина пријатног укуса

Идући даље, долином реке Мораве, од Сталаћа према Нишу наилазимо на Алексиначко и Нишко виноградарско подручје. Овде се производи претежно бело стоно вино,познато као ,,племенка“. Уствари, ово вино не потиче од истоимене сорте грожђа, већ је то заиста устаљени тип вина који се справља од прокупца и пловдине. То је вино са 11-12% вол. алкохола и 4-5 г/л укупних киселина, са бојом која често има једва приметну нијансу црвенкасте, односно бакарне боје, на укусу је пријатно, обично се пије у мешавини са содом као ,,шприцер“.

На подручју Ниша има више мањих виноградарских центара познатих по својим винима као што су околина Матејевца, Малче, Каменице, а нарочито Сићева.

Источно од Ниша налази се Књажевачко виногорје познато по својим винима како црвеним тако и белим, квалитетним и обичним стоним винима. Књажевачко црвено вино од сорти гаме и црвени бургундац, затим вино ружица под именом ,,мускат хамбург“ су добро познати на тржишту. То су вина са веома добром бојом, израженим сортним букеом и веома пријатног укуса.


Врхунска крајинска вина

У погледу квалитета ничта мање не заостају ни бела вина од сорти: италијански ризлинг, семијом, совињон. Међу овим винима нарочито запажено вино је ,,дубравка“.

Према истоку, долином реке Тимок, наставља се подручје Зајечарског виногорја које даље прелази у Крајинско виногорје, једно од веома познатих у нашој земљи.

Ослањајући се на богату традицију у прошлости, крајинска вина су стекла високи реноме који и данас држи на тржишту. Са Неготином, као центром овог великог подручја, треба поменути и друга, мања по обиму, али веома значајна, као што су у околини Рогљева и Рајца, затим она поред Дунава око Михајловца и Кладова. Тешко је рећи које је вино од ког боље из овог пространог подручја.

Међу крајинским винима велики реноме су стекла црна вина од сорти: прокупац, гаме и црни бургундац. За обезбеђење добре боје ових вина на овом подручју се гаји сорта зачинак, као бојадисер. Ова су вина са 12% вол. алкохола,5-6 г/л укупних киселина. Имају врло добру, интензивно црвену боју, богата су у екстакту, пријатног су укуса и букеа. Једно од ових вина носи назив ,,Хајдук Вељко“, као успомену на великог јунака овога краја.

Ни бела вина овог виногорја не заостају много иза црвених. До скоро се међу овим винима истицало вино од сорте багрина, златно жуте боје и карактеристичног букеа.

Међутим, данас манје има овог крајинског вина, оно се,углавном, још задржало на подручју Рогљева и Рајца. Уместо багрине дошла су вина од италијанског ризлинга, семијона и совињона као квалитетна и смедеревке као стоно вино. И једна и друга вина су веома тражена на тржишту.

Поред црвених и белих вина у Крајини се производе вина типа ружице по којима је ово подручје веома познато. То су вина отворене до затворене рубин боје са око 11% вол. алкохола и око 5 г/л укупних киселина, хармоничног укуса, веома пријатна за пиће.




Позната вина од Прокупца

Југозападно од Ниша са леве стране реке Јужна Морава, простиру се виногради топличког виногорја са градом Прокупљем. И овде се производе бела, црвена и ружичаста вина, углавном стона, јачине од 11-12%вол. алкохола, 4,5-5 г/л укупних киселина, хармонична и пријатна за пиће.

Уз Јужну Мораву са њене десне стране, простиру се виногорја Власотиначког, Лесковачког и Врањског виногорја. И на овом подручју се производе бело стоно вино типа племенка, слично ономе са територије Нишког виногорја. За ово подручје је карактеристично релативно велико учешће сорте пловдине која, заједно са прокупцем доминира у производњи вина. Иако вино племенка има велики број љубитеља, у новије време га потискују вина бољег квалитета од сорте италијански ризлинг, семијон и совињон.

Вино „гром“ као гром

У погледу производње црних вина више се истиче Власотинце са једним типом познатим под именом „гром“. То је вино са високим садржајем алкохола, јако затвореном црвеном бојом, нешто нижим квалитетом, али богато у екстракту, на укусу је пуно и питко. За производњу квалитетних црних вина заступљене су и квалитетне сорте: бургундац, гаме и мерло.

Један део грожђа од црвених сорти се користи за производњу веома добрих вина типа ружице.

На Косову у подножју великих планинских масива Шаре, Коритника, Паштрика, Проклетија и Жлеба, на благо валовитим теренима простиру се виногради.

Изванредан квалитет вина

У околини древног града Призрена, престонице Цара Душана, манастира Дечани, Ораховца, Суве Реке, Мале Круше, Ђаковице и Пећи производе се вина изванредног квалитета. На овом подручју може се с правом рећи да наша домаћа сорта прокупац даје најбоља црна вина. Грожђе богато шећером, једро и здраво, даје црвено вино јачине од 12-13% вол. алкохола, богато је у екстракту, добро обојено, на укусу хармонично и веома питко. Поред прокупца на овом подручју се производе веома добра црна вина и од квалитетних сорти гаме, црени бургундац, мерло и каберне. То су, углавном, јача вина са око 13% вол. алкохола и око 5 г/л укупних киселина, богата у екстракту лепе затворено црвене боје израженим сортним букеом и питкошћу. Међу црвеним винима овог подручја врло је познат „Косовски божур“.

Од белих вина производе се вина од сорти смедеревка за бело стоно вино, а италијански ризлинг, семијом, жилавка и мославац за квалитетна бела вина. И ово су вина, као и црвена, веома доброг квалитета.



Запажена производња вина

Северна Србија са својом Фрушком гором у Срему, Суботичко - Хоргошком пешчаром у Бачкој и Јужним Банатом представља подручје са веома запаженом производњом вина у Србији. Вина са Фрушке горе су била позната још у римско доба за време цара Пробуса 276-282, а данас она сигурно надахњују весели и живахни дух Сремаца, као што су некада давале инспирације нашим незаборавним песницима из овога краја.

Међутим белим винима Фрушке горе нарочиту пажњу заслужују вина: италијански ризлинг и траминац. Маслинастозелене боје, са 12-13%вол. алкохола и 6,5-7,5 г/л укупних киселина, уз то богата у екстракту и са изванредним букеом, ова вина спадају у ред високо квалитетних и веома цењених вина. Не заостају много и остали типови из групе квалитетних вина као што су сорте: семијон, совињом, бели бургундац, зелени силванац, бовије.

Од стоних белих вина веома је запажен тип вина племенка. За разлику од истоимених вина у Јужној Србији, фрушкогорска племенка се справља од сорти: црвена сланкаменка или пловдина, затим бувије и шасла бела и црвена. Вина овог типа су лака, питка и веома пријатна на укусу, са 10,5 до 11,5% вол. алкохола и око 5 г/л укупних киселина.

Фрушка гора даје добра и црвена вина као што су она од сорти: црвени бургундац, гаме, франковка и друго. Иако се производе мање од белих ова се вина одликују веома добрим квалитетом.
За ово подручје је карактеристична производња малих количина специјалних вина као што су карловачки бермет и фрушкогорски бисер.

У најсевернијем делу Србије у Бачкој, дуж границе са Републиком Мађарском простиру се Суботичко - Хоргошка пешчара са виноградима на живом песку. На овом подручју се производе више бела, а мање црвена вина са нешто ружице. Од кевединка, црвена сланкаменка, бели меденац и бакатор. То су вина са 10,5-11,5%вол. алкохола и 5-6 г/л укупних киселина. На укусу су лака јер су доста сиромашна у екстракту, али и као таква она имају своје љубитеље.



У новије време она све више уступају место винима бољег квалитета од сорти италијански ризлинг, езерјо, зелени велтлинац и мускат отонел. Ово су вина са 11-12,5%вол. алкохола и 5-6 г/л укупних киселина веома пријатна за пиће. Међу њима је чувено познато вино под именом „цигањ баро“.

У нешто мањој мери се производе и црна вина од сорте кадарка, црни бургундац и франковка. То су веома добра вина, са умереним садржајем алкохола и врло су питка.

Са овог подручја су запажена вина типа ружице, као лака и веома пријатна за пиће.


Владан Трандафиловић, дипл.инг.
спец.ампелографије