У старим виноградима, већ оформљеног узгојног облика у плодоношењу, јесен и зима су период када радови јењавају. Међутим, још увек има низ послова које је неопходно обавити како би се лози помогло да успешно презими. Најзначајнија мера након опадања лишћа је ђубрење и јесења дубока обрада земљишта.


Основно ђубрење се обавља одмах након бербе грожђа. При основном ђубрењу користе се органска и минерална ђубрива. Органска ђубрива се периодично примењују, сваких 4-5 година. По 1 hа површине примени се око 4 вагона стајњака или, сразмерно садржају органске материје, мање компоста, тресета и др. Могуће је коришћење и зеленишног ђубрива. Биљке за зеленишно ђубрење сеју се у јесен а заоравају у периоду цветања (мај). Од минералних ђубрива користе се фосфорна и калијумова ђубрива. Она се растурају по читавој површини или у бразде, а затим заоравају. Због слабије покретљивости ова ђубрива се уносе помоћу једноредног подривача или дворедног депозитора на дубину 20-50 cm. У зависности од плодности земљиста користи се 400-600 kg/hа.


Јесења дубока обрада земљишта се обавља одмах након ђубрења а најкасније по опадању лишћа у новембру или децембру месецу. У ускоредним засадима и при нези појединацних чокота на окућници, обавља се риљање помоћу ашова док се у широкоредним и већим засадима обавља орање "на разор". Дубина јесење обраде земљишта треба да износи 20-25 cm. У пределима где се често јављају ниске зимске температуре ниже од -18°C обавља се загртање винове лозе. Загртањем се прекрије основа чокота слојем земљишта висине 40-50 cm. Код ниских узгојних облика загрне се глава чокота и основа ластара у дужини 4-5 окаца, а код средње високих и високих стабала загрне се основа стабла са приземним - причувним кондиром.



За оне који тек намеравају да подигну засаде винове лозе, јесен је време за предузимање следећих мера :

- Регулациони радови;
- Повећање плодности земљишта;
- Регулисање киселости земљишта;
- Дубока обрада
- Риголовање земљишта и
- Обезбедење садног материјала.



Од регулационих радова на изабраној парцели најважнији су крчење предходне културе, уклањање крупног камења, нивелисање-равнање површине, регулисање водног режима, терасирање. При крчењу из земљишта се ваде сви остаци кореновог система претходне културе и то нарочито ако се ради о дрвенастим биљкама (шуме, шикаре, воћне врсте и др.). У супротном остатке корена нападају Armilaria melea, Roselinia necatrixs и др. које се преносе на корен винове лозе што изазива њихово брзо пропадање. Са парцеле предвиђене за подизање нових засада такође треба уклонити стење, крупно камење и шљунчане плоче које могу касније отежати обраду земљиста.


Након ових мера све рупе и депресије треба покрити нивелисањем - равнањем терена. Ради уклањања сувишних вода на парцели треба направити систем сабирних и ободних) како би се елиминисала могућност појаве високих подземних вода. На нагнутим - стрмим парцелама треба извести терасирање у циљу спречавања ерозије. У истом циљу спровести и све друге биолошке мере борбе (густина садње, распоред и правац пружања редова, ђубрење органским ђубривима и др).


Повећање плодности земљишта намењеног подизању винограда подразумева мелиоративно ђубрење са циљем привођења земљишта "култури" (винове лозе). У том циљу обављају се хумификација, калцификација, фосфатизација и кализација односно обогаћивање земљишта одговарајућим и недостајућим хранљивим елементима. Врсте и количине појединих ђубрива одређују се након обавезне хемијске анализе земљишта. За регулисање киселости земљиста користе се кречњак (млевени) са 80 - 90% CaCO3; доломит (CaCO3 x MgC03, 80 - 90 %); лапор; печени креч; њивал итд.


Риголовање земљишта се обавља након мелиоративног ђубрења. То је обрада земљишта до дубине 70 -120 cm чиме се унета количина ђубрива уноси на дубину кореновог система. Риголовањем се земљисте окреће за 180° чиме се на површину избаци слој мртвице који ће се временом обогатити. Овом мером се разбија непропусни хоризонт чиме се омогућује правилан развој корена. Риголовање треба обавити 3-6 месеци пре садње винове лозе јер се на тај начин земљишту даје довољно времена да се слегне, измрзне и поприми мрвичасту структуру како би било подесније за садњу.


Избор сорти и лозних подлога се обавља у складу са циљем виноградарске производње, захтевима тржишта, у складу са еколошким, земљишним и др. условима. У том смислу најбоље је консултовати стручњаке. Ако баш хоћете савет, садите клонове најквалитетнијих винских и стоних сорти јер ћете тако обезбедити висок квалитет и савременост у производњи грожђа.