Чокоти се саде у паровима, на сваком се образује по једно стабло са једноструком кордуницом. Кордунице су на два чокота у пару усмерене у супротним правцима. Парни чокоти се ослањају на заједничку потпору.


Предности садње парних чокота су у томе што је и поред релативно великог броја чокота по хектару (3.333) размак ипак довољно велики да би се обрада земљишта у реду и између редова лако спроводила. У случају угинућа једног чокота у пару, може се формирати кордуница за замену. Као потпора служи релативно мали број притки: свега 1.100 по хектару, јер се на једну ослањају два чокота. Све то знатно смањује трошкове подизања винограда.



Сам узгојни облик има низ позитивних карактеристика. Пре свега, пружа могућност оптерећивања чокота великим бројем окаца, што при добром ђубрењу омогућује постизање високих приноса и у сорти која има ситне гроздове. Берба и резидба се лако обављају, јер се све операције изводе у висини груди. Заштита од болести и штеточина је једноставна и ефикасна и редовно се добија квалитетно грожђе. Површина земљишта је слободна па се могу примењивати и тотални хербициди. За овај узгојни облик препоручује се три метра међуредног размака и два метра у реду између парних чокота размак је 30 cm.



Мимица Костић-Ђорђевић дипл.инг.