Напасање стоке је најбољи, најздравији и најчистији начин исхране животиња. Животиње које слободно шетају на пашњацима, саме ће заобилазити биљке које им чине штету. Но, ако је пашњак премали или лоше одржаван, постоји могућност да животиња због изгладнелости поједе и отровну биљку.


Бројне су предности држања стоке на испаши. Животиње држане на пашњаку слободно се крећу, социјализују у свом природном амбијенту и конзумирају храну на коју је њихов организам еволуцијски припремљен. На пашњаку, животиње добијају све хранљиве материје из биљака. Напасање осигурава влакна, као и протеине, минерале и витамине. Овакав систем држања може ефикасно деловати на репродукцију јер је доказано да нпр. кобиле на испаши овулирају до 7 дана пре него кобиле исте доби држане у штали и храњене сеном. Животиње проводе време на сунцу и њихов организам почиње стварати веће количине витамина D. У крајевима света где се стока већином држи екстензивно, тровање биљем је могућа појава. У нади да ће се сточарство и код нас почети усмеравати на пашњачки начин држања, добро је унапред се упознати са опасностима.



Врста стоке подложна тровању


Нису све сточне врсте једнако осетљиве на тровања, нити свака јединка исте врсте реагује идентично на отров. Степен отровности зависи и од пола и узраста животиње, њеној отпорности, општој ухрањености (гладне животиње нису селективне, ресорпција у празном желуцу је убрзана), и количини конзумиране отровне крме. Примера, коњи и младе животиње најосетљивији су на тровање биљем.


Коњи јако тешко могу повратити и то је још један разлог зашто код њиховог храњења требамо бити на опрезу. Забележена су бројна тровања са смртним исходом коња (костриш, лабурнум, тиса, багрем). С друге стране, козе сматрамо отпорном врстом која може све обрстити, али то је само мит. И козе могу угинути од тровања биљем, као што су неке врсте храста, ловорвишња, олеандера. Због тога треба увек пазити које грање ћете набрати животињама.


Екстензивно држање кока за властиту производњу јаја или меса популарно је и код нас. Но, и коке се могу отровати биљкама као што је кузњак (популарна декоративна биљка). Кромпирове клице, перунике, велебиље, кантарион, жабњак, такође узрокују проблеме код живине. Модрозелене алге узрокују угинуће, па појилице за живину у летњем периоду морају бити одржаване чистим.


Преживари су такође подложни тровања у неприродним условима држања или када су у лошем телесном стању. Тровања говеда , посебно су битна за очување здравља људи јер често конзумацијом отрованог меса и млека трујемо себе. Узгој кунића у нашој земљи се спроводи највише у интензивним условима где животињама доносимо храну. Понекад је ужитак отићи у природу и откосити ливадске врсте за куниће, но и у овом случају постоје бројне смтрно отровне врсте за куниће, а то су велебиље, мехурица, кузњак, ђурђица. Чак се и сваштоједи свиње једноставно могу отровати са бујади, разним врстама из рода Prunus (шљиве, трешње) и перунике.



Отровне биљне врсте


Отровне биљке понајвише су заступљене на мокрим и мочварним планинским травњацима . Неке биљке су отровне само за одређене животињске врсте, неке биљке су отровне само у одређеном стадијуму раста или након употребе хербицида. Поједине биљке убијају животињу одмах, док друге само изазивају благе симптоме, али делују кумулативно . Неке отровне биљке могу у желудцу животиње стварати врло отровну и опасну цијановодичну киселину и постепено тровати себе и своје производе (млеко, месо). Неке биљке прерадом губе отровност, а неке задржавају отровност и до 30 година (семенке кукоља). Понекад пак, прерада може појачати отровност врсте као што је то случај са силирање кокотца и чемерике. Чак и брзина сушења има своје значење - што се биљка брже суши то садржи више отрова. Поједине су биљке отровне само ако расту на одређеном тлу или у одређеним климатским условима.


Врсте које код нас највише штете сточном фонду су орловска бујад, преслица, мразовац, дивокозјак, пегасти козлац, мак, жабњак љутић, соја, лупина, сунцокрет, различак, љуљ, кукољ, лан, кукурек, киселица, велебиље. Учестала су и тровања сировим кромпиром којим се могу отровати говеда, свиње, коњи, овце и козе, а и перад. Књига Сергеја Форенбахера " Отровне биљке и биљна тровања животиња "описује врсте и случајеве тровања карактеристичне за наше поднебље.


Најважније је бити добро информисан, па је увек препоручљиво затражити од запослених у Пољопривредној саветодавној служби да изађу на терен и процене ботанички састав на вашој површини.


Отровне биљке могу изазвати тровање оксалатима (разне врсте киселица, бела лобода), оштећења јетре и фотосензибилност (лук, преслица, кантарион), отказивање органа (гавез), тровање цијанидима (кукута, дивља шаргарепа), проблеме с крвним судовима (напрстак) , иритације (жабњак), проблеме нервног система, повреде уста, непца (врста јечма Hordeum jubatum ).


Од активних супстанци, још су опасни разни алкалоиди (морфин, атропин, никотин, скополамин, хиосцијамина), гликозиди (цијаноген и сапонин), кумарин, микотоксини гљивица које нападају биљке те нитрати који из тла преко биљке улазе у пробавни систем животиње (сирак након суше).




Погодни услови за тровање


- изгладнела стока на пашњаку

- превелики број грла по јединици површине пашњака

- неодржавани пашњак

- откос са некултивисаних ливада (сено или зелена крма)

- стока под стресом (не реагује како би реаговала у природнијим условима)

- велике количине кише после сушног периода

- велике количине нитрата у тлу за облачног времена

- биљке које садрже цијанид

- мочварна подручја на пашњацима која стоку привлаче због расхлађивања (мочварна преслица, љиљан и перуника)

- неправилна употреба хербицида и пестицида



Забележени случајеви тровања


Позната су тровања коња мочварном преслицом ( E. palustre ). Преслица има кумулативно деловање, па период латенције најчешће траје од три недеље до неколико месеци. Симптоми укључују поремећаје нервног система, општу преосетљивост и узбуђење, трзање ушима и ноздрвама, поремећену способност кретања и угинуће.


Забележена су и тровања пољском преслицом ( Ekuisetum arvense ) када период од почетка тровања до првих симптома може износити неколико месеци. Код нас су забележена тровања стоке кантарионом ( Hipericum perforatum ) када се због последица фотодинамичног деловања хиперицина код животиња појављује фотодерматоза. Животиње су постале фотофобичне, те су развиле оштећења на кожи.




Како спречити тровање


- информисати се о отровним врстама на свом подручју

- уклањати и контролисати раст штетних врста где год је то могуће (агромерама култивацијом, честом косидбом, сетвом културних трава, калцификацијом и откисељавањем земљишта, ђубрењем и другим мерама)

- информисати се у којим ситуацијама су те биљке отровне за вашу стоку

- не допустити животињама које су под стресом (нпр тешки рад) да пасу на подручјима у којима расту отровне врсте

- обезбедити доступност питке вода у свако доба за стоку на пашњаку

- бити изразито опрезни код напасивања тек довезених нових јединки

- минерални камен, со и остали додаци морају бити доступни на пашњаку, али не смеју бити смештени у близини опасних биљних врста





Шта урадити код тровања


- контактирајте ветеринара и помозите му свим расположивим информацијама на основу којих ће он лакше поставити дијагнозу и брже започети лечење

- потребно је преселити преостале животиње са истог пашњака

- ако је већ наступила смрт, садржај желудца треба послати на испитивање ради спречавања тровања других јединки

- брижљиво уклонити све отровне биљке с пашњака механичким или хемијским средствима



Лечење


Најосновније је спречити даље тровање уклањањем отроване хране или удаљавањем животиње с места тровања. Но, при тровању не ваља животиње превозити (додатни стрес) ако су већ јако онемоћале. Надаље, треба одстранити отров из дигестивног тракта и спречити или успорити ресорпцију отрова у цревима. Ветеринар ће се трудити спровести етиолошко и симптоматско лечење. Етиолошко лечење означава примену противсредства, а симптоматско је усмерено на сузбијање последица деловања отрова у организму (упале желуца и црева, дехидрације, заустављања крвотока и дисања). За лечење најчешће не постоји прописана терапија или се никад не открије која је биљка и који токсин узрочник болести, па се спроводи само симптоматско лечење.


На брижљиво одржаваним и култивисаним пашњацима при пашном систему држања ситих и задовољних животиња ретко долази до тровања изазваних биљем. Превенција је боља опција од лечења, али пољопривредник мора бити спреман и на брзу реакцију у случају појаве тровања ради смањења губитака и спречавања евентуалног тровања људи његовим производом. Информација је најбоља инвестиција.



Весна Мијат дипл. агроном