Од угљено-хидратних хранива је најважнији кукуруз. Он има висок садржај енергије и са те стране нема могућности предозираности. Међутим проблем је велика заступљеност уља. Зато се ствара дебела и мека сланина, јер се унета храна (маст) не трансформише, већ се директно депонује у организму.


Због смањења ризика од кварења кукуруза, а са друге стране избегавања великих трошкова вештачког сушења, решење је силажа од зрна кукуруза. Употреба оваквог кукуруза повећава конзумирање за 2% због бољег укуса.Знатно је мањи утрошак хране по јединици прираста због сачуваних свих хранљивих материја, за разлику од вештачки сушеног кукуруза. Клип се не користи за тов свиња, а најбоље је силирати кукуруз када има 30-35% воде.


Јечам у свињарству може да се користи у доста великом проценту јер протеини имају одличан аминокиселински састав за тов свиња. Сланина добијена храњењем свиња оброком са великим садржајем јечма је тања, чвршћа и одличне конзистенције .


Пшеница , ако служи за исхрану свиња не сме да буде фино млевена због настанка тестастих садржаја у желуцу. Иначе је укусна и садржи 50% више протеина од кукуруза. Даје се до 25% у оброку.


Овас се такође даје до 25% у смеши због високог садржаја целулозе.Одличан је без плевице за млађе категорије.


Сирак, ако се користи, не сме да га има више од 15% због високог садржаја танина.


Суви репини резанци имају доста шећера (8-9%), доста протеина, али лошијих и 20-22% целулозе високе сварљивости. Зато се користи са 10-20% у смеши.



Касава може да се користи 20-30%. Код нас се не гаји али се понекад увози из Азије. Кртоле касаве су богате скробом.


Меласа има мало протеина (7-9%) слабијег квалитета.У исхрани свиња користи боље него у исхрани говеда као делимична замена енергетске исхране. Неопходно је постепено увођење у исхрану. Користи се у мањем обиму као везивно средство при пелетирању.


Помије , ако су доброг квалитета могу ограничено да се користе у тову свиња.




Дипл. инг сточарства Горан Јоксић