Као и свака животна намирница, тако и пилеће месо има своју не само физиолошку, већ и економску границу потрошње, те се и о његовој производној и тржној цени итекако води рачуна. Како, пак, производна цена зависи од трошкова това, то се, поред технолошких проблема, испреплићу и разни економски проблеми. Зато је свака заинтересована особа принуђена да сама, пре упуштања у производњу товних пилића, израчуна какве ће трошкове и приходе имати од свога товног јата и да притом размотри неке могућности това: или ће товити за тржиште на индустријски или екстензиван начин, или ће товити за сопствене потребе на класичан начин или на пашњаку.


Одлука заинтересоване особе, сада се већ слободно може рећи произвођача (товљача) зависиће од низа фактора. Да би му се изишло у сусрeт и пружиле неке информације, треба истаћи да је тов на индустријски начин за потребе тржишта рентабилан, уколико се пилићи тове у великим јатима.


Искуство показује да је тов 5000 пилића економски користан, али да јато од 10000 јединки доноси двоструко више за једнак временски период и исти уложен труд (свакако, у оптималним технолошким и зоохигијенским условима). У екстензивном тову (на пашњаку) добре економске резултате показује тов 5000 пилића, подељених у више мањих група. Свакако, да ће товљачи, било да тове за тржиште, или за сопствене потребе сами наћи ону рачуницу, која ће им највише одговарати, заправо определиће се за мало, средње или велико јато.


Не треба заборавити да је величина јата само предуслов за економику производње, а не и искључиви фактор. Према томе, и код великих јата треба економисати, можда још и више, јер сваки пропуст може да се у финансијском смислу негативно одрази.



Као и свака друга економика производње, тако се и економика това састоји од два чиниоца: вредности това (укупан број утовљених пилића, односно укупан прираст у kg) и трошкова това. Финансијски ефекат, заправо остварен профит, зависи од разлике између ова два чиниоца, при чему вредност това мора да буде већа од трошкова това. Но, како вредност (реализација това) , односно приходовање зависи од пласмана утовљених пилића, а пласман опет од цене на тржишту, неопходно је да се ради ефикасне економике води рачуна и о једном и о другом.


Посматрано са економског аспекта, први услов за економичност това је квалитетна реализација това. Под квалитетном реализацијом това се подразумева висина остварених производних норматива у товном циклусу, заправо квалитет утовљеног пилета и његова телесна маса (прираст) као робе. Притом се мисли и на коришћено витално једнодневно пиле, на смртност у технолошком оквиру (или чак и мању) , на оптималан прираст уз добру конверзију хране и на услове држања у складу са технолошким и зоохигијенским нормативима.



Трошкови това пилића


У трошкове това, који морају бити што нижи (и обично се обрачунавају по јединици това, тј. по kg телесне масе утовљеног пилета) убрајају се материјални трошкови, амортизација, радна снага и остали трошкови.


Материјалне трошкове чине основни (једнодневно пиле, вода и храна која је главни основни трошак това и износи од 50 до 70% од укупних трошкова) , и помоћни трошкови у које спадају трошкови за коришћене енергенте (за грејање и осветљавање) , простирку, здравствену заштиту (вакцине, лекови и ветеринарске услуге) и хигијену (детерџенти и дезинфицијенси и др.).


Трошкови амортизације објекта и опреме и инвестиционог одржавања, као и радне снаге (издаци при хватању бројлера и утовара у камионе и други у том смислу) износе око 6 – 7% од укупних трошкова. Мада остали трошкови нису у структури трошкова заступљени у већем проценту, не смеју се занемарити, јер сваки постотак мање или више значи и мање или веће појефтињење или поскупљење производне цене утовљеног пилета. Према томе, сваки, па и најмањи трошак, је важан, поготово у тову с великим бројем пилића на индустријски начин.


Да би товљач у економици това био успешан, важно је да се добро упозна са трошковима производње, као и њиховим оптималним и неопходним учешћем у структури трошкова това, а нарочито да је умешан у проналажењу могућности њиховог снижења, али не на уштрб квалитетне реализације това. Поред тога, товљач мора да стално прати и анализира трошкове това и одмах отклања свако евентуално одступање. У савременом тову на индустријски начин са великим јатима товљачи могу имати огромну помоћ при обрачунавању трошкова производње и других калкулација, уколико уведу неки интегрални систем управљања помоћу рачунара.



мр Младен Павловић