Опстанак сточарства на селу једним делом зависи од мотивације младих људи да се баве том захтевном производњом. Узгој говеда није само производња, то је заправо начин живота на који се млад човек мора одлучити. Све мере, потези и активности надлежних институција у пољопривреди би требало да нађу начин да подстичу и мотивишу младе људе на селу да се озбиљно и стручно баве пољопривредном производњом.


Гајење говеда у Србији се великим делом одвија на малим сеоским газдинствима, а узгајивачи су у просеку старији људи. Млади људи на селу се све теже одлучују посветити пољопривреди, нарочито производњи млека која је можда и најзахтевнија. Може се рећи да је то резултат врло лошег односа целокупног друштва према пољопривреди и животу на селу.



Веома важно место у развоју села има гајење говеда, нарочито млечних крава. Оне се понегде називају и најбољим „комуналним редарима“ јер одржавају пољопривредне површине обрађенима, ливаде покошенима, пашњаке попасенима. Где нема крава, земљиште је запуштено, зарасло, људи одлазе са села, а сеоски простор постаје неатрактиван за било кога.


Говедарство је озбиљна пољопривредна грана и о томе колико ће се младих људи бавити гајењем говеда доста зависи будућност и квалитет живота на селу (данас то модерно зовемо „рурални развој“). Сам узгој, односно стално генетско унапређење говеда, игра изузетно велику улогу у газдинствима на селу и пољопривреде уопште. Око расплодних крава и бикова се све врти у говедарству јер нема нити млека нити телади за тов без квалитетних крава. Генетско унапређење говеда изузетно је захтеван и дугорочан посао па је важно да га јако озбиљно схвате и да се млади људи на селу одлуче њиме бавити на дуге стазе.


Један од начина на који би се могло унапредити говедарство јесте свакако удруживање произвођача. У раду таквих удружења од велике важности би било активирање чланова који јако добро разумеју и познају проблематику узгоја и генетског унапређења говеда како би на прави начин и на равноправној основи могли учествовати у свим расправама са овлашћеним институцијама које учествују у креирању и спровођењу развојних програма у говедарству. Све то из разлога што постоји проблем недовољног информисања и едукације узгајивача о тој тематици.




Бојана Нешић, дипл. инг. агроекономије