Селекција у говедарству представља узгојни поступак за одабир родитеља будућих генерација. За спровођење успешне селекције потребно је познавати наследну основу, односно генетску вредност за поједино својство које желимо побољшати. Генетска вредност појединог својства се процењује на темељу измерене остварене производње.


У говедарској производњи меримо и оцењујемо особине млечности, особине раста и това, кланични квалитет, особине плодности, здравље животиње и сл. Важно је напоменути да се селекцијом не стварају нови гени у говеда, него одабиром животиња већих производних могућности и излучивањем животиња мањих производних могућности, здружују се из генерације у генерацију пожељни гени за неко одабрано својство, док се разина непожељних гена смањује. На овако одабраним животињама темељи се узгој нових генерација у стаду или шире у целој популацији.


Селекција представља фактор без којег не може бити неких озбиљних резултата на побољшању генетске основе и подизању продуктивности сточарства у целини. То је спор и дуготрајан посао, али једини сигуран пут за квалитетно побољшање сточарства који захтева перманентан рад. Основни циљ одгајивачко-селекцијског рада је да се створе нове генерације које ће по својим производним резултатима надмашити предходне и испољити веће производне ефекте у продукцији млека и меса.


Са аспекта одгајивачког циља, савремена селекција тежи ка формирању крава “новог изгледа”, високих производних способности (способних да поред високог приноса дају и млеко високог технолошког квалитета), које могу да конзумирају довољне количине, пре свега, кабасте хране, дуго остану у приплоду и дају виталну и здраву телад. Гесло селекционара “пари најбоље са најбољим и надај се најбољем” је заправо бит селекције.



Планска парења су скуп принципа који омогућују извеснији успех у генетском унапређењу, не само млечности већ и репродукције, здравља и дуговечности плоткиње. Она се могу изводити индивидуално(одређена крава-одређени бик) или на основу запата-фарме (група крава-одређени бик), односно на нивоу региона (рејонизација семена за вештачко осемењавање).


Поред обележавања говеда, кључно место у протеклим годинама заузима вештачко осемењавање, које је омогућило реализацију продуктивног индустријског начина гајења говеда уз провођење програма селекције, захваљујући између осталог, технологији дубоког замрзавања и чувања семена приплодњака и коришћење генетски највреднијих бикова. Вештачко осемењавање се примењује као биотехнички начин (зоотехнички) одабира ради повећања продуктивности крава, користећи семе од одређених генетски највреднијих бикова.



Дипл.инж. Славко Младеновић