Козији стајњак спаде у групу "топлих" стајњака (као и овчији и коњски). По својим особинама козије ђубре је најбоље од свих других сточних врста ђубрива. Према неким анализама, козији стајњак садржи 27%-28% азота, 2,3-2,5% фосфорне киселине (P2О5) и 2,3-3,4% поташе (К2О). Нарочито је погодан за повртарску и воћарску производњу.


Козије ђубриво је чврсте конзистенције па због тога за простирку треба стављати мање количине сламе. Поред количине простирке на квалитет козијег стајњака утиче начин његовог чувања после изношења из козарника. Неадекватним чувањем, козији стајњак изгуби знатно више у вредности него стајњак било које врсте домаћих животиња. Ти губици износе око 2,5% азота, 14% фосфора и око 30% калцијума.




Да би се ти губици што више смањили, козији стајњак треба чувати у укопаним рупама (базенима), а горња страна се мора обавезно затворити. Најбољи начин очувања и искоришћавања козијег стајњака је да се он одмах растури и земљиштем заоре, ако је то могуће, али то у пракси није увек могуће.


Годишња производња козијег стајњака израчунава се помоћу количине суве материје (А) и количине простирке (б):

Q=А/2+б*4


Претпоставка је, приликом коришћења ове математичке формуле, да у ђубриву има 75% воде и 25% суве материје.





Дипл. инг. пољ. Славко Младеновић