Животиње и њихови производи морају бити обележени у свим фазама органске производње

У органској производњи користе се виталне врсте и расе животиња које су адаптиране на локалне услове одгајивања и отпорне на болести

Предност при избору се даје домаћим расама

Узгој животиња у органској производњи заснива се на физиолошким потребама животиња.

Сви поступци у узгоју животиња спроводе се ради добробити животиња.

Није дозвољена форсирана исхрана, узгој и искоришћавање животиња.

Број животиња у органској производној јединици одређен је производним условима и могућностима органске производне јединице за производњу хране потребне за исхрану животиња.

Адекватном густином насељености минимализује се загађење природне средине.
Узгој животиња у органској производњи се може обављати само у фармама које имају сопствене земљишне парцеле за производњу хране за животиње.

Животиње морају имати приступ пашњаку, испусту или отвореном простору



Број животиња на испусту је одређен приступачном површином како би се избегла претерана испаша и ерозија, омогућило правилно коришћење ђубрива животињског порекла (стајско ђубриво) и избегао негативан утицај на природну средину у виду загађења земљишта, површинских и подземних вода.

Број животиња које по хектару пољопривредне површине производе 170 kg азота

Између органских производних јединица може се успоставити сарадња како би се дистрибуирао вишак стајског ђубрива. Лимит од 170 kg азота из стајског ђубрива по хектару коришћене пољопривредне површине годишње ће у том случају бити израчунат на основу површина свих органских производних јединица укључених у овај облик сарадње.

Животиње се хране органски произведеном храном. Храна за животиње се највећим делом добија са сопствене органске производне јединице.

До 30% састава оброка могу чинити хранива која се добијају из производних јединица у прелазном периоду. Проценат набављене хране може бити до 60% уколико се храна набавља из органске производне јединице.


Превенција болести у органској производњи се заснива на:

1. селекцији одговарајућих раса или линија животиња;

2. узгајивачким методама које су у складу са захтевима и потребама животињске врсте, а које треба да развију отпорност према болестима и заштиту од инфекција;

3. правилној исхрани и коришћењу квалитетне хране уз редовну испашу чиме се развија природна имунолошка заштита животиње;

4. спровођење вакцинационог програма који је утврђен од стране надлежних органа;

5. одржавању хигијене, односно редовним прањем, чишћењем и дезинфекцијом објеката и опреме.



Ненад Вујчић дипл. инг.