Ако се набављају младе плоткиње које су већ сјарене, мора се знати који се приплодњалк користио за њихов приплод. Треба избегавати грла која су парена са јарчевима непознатих производних карактеристика.



Избор женских приплодних грла (плоткиња)

Приликом избора женских приплодних грла, одгајивач може да се одлучи да набави или одрасла грла која се већ налазе у производњи или младе козе које су у првој лактацији или тек треба да се ојаре и након тога да почну са производњом. Од тога за шта се будући одгајивач одлучи зависиће донекле и начин избора плоткиња, тј. приплодних грла.



Избор старијих коза за матични запат – приплод

Приликом избора одраслих грла за матични запат треба посветити пажњу резултатима које су та грла постигла у производњи и репродукцији. Неопходно је да козе дају најмање онолико млека колики је просек за ту расу или генотип коме припадају, као и да нису испољиле никакве репродуктивне проблеме, тј. да имају редован полни циклус, да нису имале проблема приликом оплодње нити тешкоћа при јарењу.

Нажалост, одгајивач се често суочава са проблемом недостатка релевантне матичне евиденције, због чега је приморан да козе процењује на основу њиховог изгледа. У том случају, посебно треба да рачуна да одабрано грло у целини припада млечном производном типу (с обзиром на то да је у нашој земљи производња млека примарни циљ у гајењу коза): да има фину и правилно грађену главу, сјајне и живахне очи, усправне уши, правилно насађен, дугачак и танак врат који се добро везује са главом и грудима, чврст скелет, тело са добро испољеним дубинама, ширинама и дужинама, широк и дубок грудни кош, добро заобљена и дуга ребра, лопатице које су добро спојене с телом, дугу и праву леђну линију, дугачке и широке сапи које су благо оборене, трбух простран и добро развијен.

Приликом процене ногу треба водити рачуна о томе да су и предње и задње ноге правилно грађене и да добро прилежу уз земљу. Предње ноге би требало да буду праве и суве, не много близу једна другој, док би задње ноге требало да буду паралелне и довољно размакнуте тако да има довољно простора за виме.

Посебну пажњу треба обратити на виме: мора да буде правилно грађено, овално или лоптасто, добро повезано с трбушним делом тела, са добро развијеним и јасно израженим млечним венама и покривено танком и фином кожом. Сисе на вимену морају да буду довољно дуге, али не и превелике, са врховима усмереним ка напред. Апсолутно треба избегавати козе које имају маститис или су боловале и са исувише жлезданим вименом, са исувише великим или исувише малим сисама, виме са тзв. слепим сисама, тј. сисама које не производе млеко итд.

Осим спољњег изгледа, приликом набавке одраслих коза мора се водити рачуна и о томе да буду здраве, без икаквих здравствених проблема. Треба избегавати грла која имају повреде на телу, неправилне ставове или проблеме с ногама, хернију или килу итд. Уопште, треба избегавати она грла која значајно одступају од млечног преоизводног типа, која имају видљиве спољашње недостатке и грла која се одликују слабом телесном грађом и конституцијом.



Избор младих коза за матични запат – приплод

Овом избору треба посветити велику пажњу, јер од њега умногоме зависи будућа производња у запату. Младе козе обично се набављају у узрасту од седам до девет месеци. У зависности од расе и услова гајења, млада коза у том узрасту не би смела да буде лакша од 25 kg, с тим да телесна маса може да буде и до 40 kg. Ако се набављају младе плоткиње које су већ сјарене, мора се знати који се приплодњак користио за њихов приплод. Треба избегавати грла која су парена са јарчевима непознатих производних карактеристика.

Ако се набављају младе, већ сјарене козе, мора водити рачуна о њиховој телесној развијености. Оне већ треба да су достигле предвиђену телесну масу потребну за парање и да су правилно грађене, при чему треба избегавати грла са шиљатим сапима или обешеним трбухом. Млада коза приликом првог парења треба да има најмање 30-35 kg, те је неопходно измерити њену телесну масу и проверити датум када је рођена.

Ако се одгајивач одлучи за младе козе које нису парене, најбоље би било да их набавља у узрасту од седам месеци, не лакше од 25 kg, јер ће само на тај начин грла имати довољно времена да у наредним месецима достигну неопходни телесни развој и потребну телесну масу за приплод.

Уопште треба избегавати грла са испољеним знацима хермафродитизма („мушки” изглед козе уз понашање карактеристично за мужјаке, присуство поремећаја у развоју полних органа итд.) који се често може јавити као последица парења у сродству, као и грла која немају правилну грађу. Хермафродитизам може да се јави и када није у питању парење у сродству, и то чешће у случају када су оба родитеља природно шута (без рогова). Парењем природно шутог јарца са природно шутом козом може се добити хермафродитно потомство. Такво потомство је неплодно и треба га што пре елиминисати из запата.



Избор женских приплодних јаради

Одгаjивач може да се одлучи и за набавку женске приплодне јаради, с тим што се у том случају њихово даље гајење мора прилагодити потребама приплодне јаради, да би у што краћем период достигла потребан телесни развоји масу потребну за приплод.

Када се бирају јарад за приплод, она треба да имају три до четири месеца и да су тешка 15 до 20 kg. Битно је да јарад до тог узраста буде не само залучена већ и потпуно навикнута на кабаста (сено или испаша) и концентрована хранива. Од самог почетка одгајивач мора примењивати све оне мере које ће му касније помоћи у селекцији коза, а пре свега правилно обележавање, матичење, евиденцију итд.



Избор мушких приплодних животиња (приплодњака)

За правилан избор јарчева неопходно је потпуно уважавање њихових производних резултата и података о педигреу, тј. пореклу. Ово је важно без обзира на расу којој припада, али је вероватније да ће бољу матичну евиденцију имати грла племенитих него домаћих нископродуктивних раса.

Јарчеви, пре свега, морају да имају добро испољене расне карактеристике и секундарне полне особине. Приплодни јарчеви морају да буду правилне и чврсте телесне грађе, са равном леђном линијом, довољно широким и развијеним леђима и сапима, и са правилно развијеним трбухом.

Приликом избора приплодних јарчева извесну предност треба дати нешто старијим грлима, јер је већа шанса да су већ проверени у припусту, под условом да постоји уредно вођена матична евиденција. С обзиром на стање ове гране сточарства код нас, приплодњаци би требало да се чешће мењају узмеђу запата како би се избегло парење у сродству.



Преузето из часописа "Агробизнис"