Створити у козарнику повољне микроклиматске услове значи осигурати у њој довођење чистог и свежег ваздуха, без велике влажности и са одговарајућом температуром.



Зато, при изградњи треба посебну пажњу обратити на систем проветравања, а што има за циљ да омогући довођење свежег ваздуха који је неопходан за здравље животинја и да смањи ризик од инфекција. Слабо проветрена и влажна стаја погодна је средина за размножавање различитих узрочника болести.



Добра вентилација у стајама се може успешно остварити преко прозора при чему је важно да прозори на супротним зидовима буду наизменично постављени како би се на тај начин избегла промаја и могућност да хладан ваздух пада непосредмо на животиње. Због тога треба омогућити отварање прозора по хоризонталној оси чиме се спречава непосредно удар хладног ваздуха који се тако усмерава према таваници, одакле се као тежи, лаганим паданјем надоле загрева пре него што дође у додир са животињама.


Проветравање у већим козарницима успешно се решава и уградњом тзв. вертикалних вентилацијских канала, који се уграђују на крову и служе за одвођење загађеног ваздуха. Ови вентилацијски отвори граде се у виду димњака и почињу при дну таванице козарника а завршавају се на 50 до 60цм изнад висине крова. Ови отвори су заштићени, тако што је онемогућено продирање кише и снега у козарник, а омогућен је слободан излаз ваздуха. На тај начин се козарници могу успешно проветравати уласком свежег ваздуха кроз прозоре, а изласком вишка загађеног ваздуха кроз кровне отворе.

Јакшић Косовка дипл. инг. пољ.