У тову ћурака разликују се две фазе гајења:

-гајење уз загревање (до 4-5 недеља узраста),

-гајење без загревања (од 4-5 недеља до краја това).



Основни услови које мора да задовољи сваки објекат или просторија за гајење ћурића уз загревање јесу сувоћа, проветреност, обезбеђење потребне температуре и влажности ваздуха, осветљавање, чистоћа и заштита од уласка незапослених особа, односно приступа домаћих и дивљих животиња.


Подни простор је веома значајан за успех у гајењу и тову ћурића. До узраста 4 недеље обично се ставља до 12 ћурића на 1m². За насељеност до краја това одлучујућа је завршна телесна маса ћурака која се очекује. На 1m² подне површине у индустријском систему не сме доћи више од 34kg живе масе ћурака, а у неиндустријском систему (екстензивном и полуинтензивном) не сме доћи више од 25kg живе масе ћурака.


Недовољан простор за гајење ћурака неповољно се одражава на производне резултате - простирка постаје влажна и улепљена, температура и влажност ваздуха у објекту превисоки, ваздух загађен, ћурићи слабије расту, неуједначени су и више угињавају. Често долази до појаве међусобног кљуцања - канибализма, који захтева скраћивање кљунова у ћурака, што је веома тежак, осетљив и неугодан захват како за ћурке тако и за раднике.


За разлику од пилића, ћурићи првих дана захтевају знатно вишу температуру и њима је загревање потребно првих 4-5 недеља. Прве недеље температура испод грејача (вештачке квочке) треба да је 35 до 38ºC, а у просторији 24 до 27ºC. Затим се сваке недеље температура смањује за око 3ºC, док у 6. недељи не достигне 20 до 22ºC, што практично значи да се ћурићи могу држати на тзв. собној температури., без грејања.


Проветравање постаје све значајније, како ћурке расту, јер се у просторији повећава количина штетних гасова, водене паре и прашине. Нормативи вентилације за ћурке износе:

-за једнодневне ћуриће: на 10 грла 3m³ ваздуха на сат;

-за одраслије ћурке: на 1kg телесне масе 5-7,5m³ ваздуха на сат.


Потребе за свежим ваздугом могу се везати и за потрошњу хране: за 1kg утошене хране дневно 70 до 90 m³ ваздуха на сат. При вештачком проветравању на 1000m³ нпр. ваздуха на сат треба обезбедити отвор за улаз свежег ваздуха површине око 0,3m².



За простирку се користи шушка меког неимпрегнираног дрвета, пшенична или ражана слама, љуске сунцокрета, бундеве и слични материјали који добро упијају влагу. Простирка мора бити сува и здрава, никад се не сме користити материјал који је труо, буђав, који садржи остатке хемијских препарата. Треба рачунати да је за 1m површине пода потребно око 8,5 kg шушке или сламе.


За испуст се може користити већ постојећи пашњак, воћњак, ледина, површина под ниским грмљем итд. Када се бира терен за испуст на којем ће се гајити ћурке, треба имати у виду да он буде на песковитом или кречњачком земљишту, оцедан, добро осунчан, али и са хладовитим местима. Ћурке имају потребу за склоништем, па им се он на испусту мора обезбедити, ако се жели да оне не проводе време у ћуркарнику.
Заштиту од јаког сунца, ветра, кише и предатора, па и осећај сигурности, ћурке ће имати ако се на испусту налази дрвеће, жбуње, жива ограда, камени насипи и сл.


Понекад се око испуста подиже ограда. То се чини да би се ћурке заштитиле од предатора и лопова, са једне стране, и да оне не наносе штету баштама, повртњацима са друге стране. Ако око испуста постоји ограда, дрвеће на испусту не сме бити близу ограде да је ћурке не би са дрвећа прелетале.


У нашим условима у екстензивном систему за једну ћурку треба обезбедити 50 до 100m², а у полуинтензивном систему 10 до 20m² испуста (пашњака).




Јакшић Косовка дипл. инг. пољ.