У одгоју ћурака, за разлику од кокошака, могући су већи пропусти па и економски губици. Зато не схватајте сувише олако овај посао ма колико сличан био узгоју бројлера или кока носиља


Исхрана товних ћурића мора да буде тако организована да обезбеди нормалан пораст и развој. Пошто се у току пораста хранидбени захтеви мешају по питању протеина и енергије, потребно је у току това користити четири до пет различитих потпуних смеша.


Стандардан програм исхране би требало да буде следећи:

- смеша 1 са 28% протеина и 12,39 МЈ/kg енергије се користи у прве четири недеље това

- смеша 2 са 24% протеина и 12,77 МЈ/kg енергије се користи од пете до осме недеље това

- смеша 3 са 20% протеина и 13 МЈ/kg енергије се користи у деветој и десетој недељи това

- смеша 4 са 18% протеина и 13,30 МЈ/kg енергије се користи у једанаестој и дванаестој недељи това

- смеша 5 са 16% протеина и 13,44 МЈ/kg енергије се користи од тринаесте до шеснаесте недеље



Прва смеша је брашнаста или је у облику финих мрвица тзв. лома, док су остале четири смеше пелетиране. Пелете треба да су униформног облика и величине, пречника 4-5 mm. Ћурићи се хране по вољи, односно, потребно им је обезбедити да храну увек имају на располагашу. Потпуне смеше су базиране на кукурузу и сојиној сачми, као основним макрокомпонентама.


Такође, већ је наглашено да је у исхрани ћурака потребно обезбедити и одређен проценат протеина анималног порекла, што се обично испуњава укључивањем рибљег брашна. Учешће рибљег брашна мора да буде адекватно избалансирано. У почетним смешама, удео рибљег брашна може да се креће између 7-10%, али како тов одмиче удео се смањује на 2-5%, како би се избегао проблем појаве мириса меса ћурака на рибу, а и потребе у анималним протеинима се смањују.


У смеше је могуће укључити и нека друга хранива, као што су овас, сунцокретова сачма, сточни квасац, сојин гриз, кукурузни глутен, луцеркино брашно, пшеничне мекиње и друго, али у ограниченом проценту и уз обавезно правилно балансирање и осталим употребљеним хранивима. Препорука је да се користе смеше реномираних фабрика сточне хране, јер оне углавном гарантују неопходан хемијски и микробилошки квалитет.


Обезбеђење воде је, такође, веома важан део ове технологије. Вода треба да је увек на располагашу ћурићима, при чему је неопходно да је чиста, односно, хемијски и бактериолошки исправна. У воду се може, превентивно, ставити благи дезинфицијенс или витамински препарат (према одговарајућој декларацији). За једнодневне ћуриће треба обезбедити у првом напоју млаку воду.


Ћурићи се могу напајати из обичних посуда, различитих лимених цилиндричних појилица, или то могу бити висеће аутоматске појилице које су директно прикључене на водовод. Сматра се да је једна пластична појилица запремине три литра довољна за 40 грла, док је једна висећа појилица довољна за 125 грла. Приликом напајања ћурића потребно је обратити пажњу на адекватну висину појилица од пода, јер се она меша са узрастом ћурића.



Спровођеше здравствене заштите је неопходна мера у тову ћурака. Сем обезбеђења бројних зоохигијенских мера у циљу обезбеђења адекватног микроклимата, пажњу треба усмерити и на заштиту од појаве евентуланих обољења, путем вакцинације. Такође, перманентна контрола здравственог статуса грла је важна за успех това.


На крају, треба истаћи да се у последње две до три године јавља велико интересовање, јер су многи уочили да је тов ћурака профитабилан посао. Ипак, не треба заборавити чињеницу, да бројни стручњаци из области живинарства сматрају да је тов ћурића најсложенија и најделикатнија технологија у области живинарства. У пракси, се зато често дешавају пропусти и грешке које доводе до губитака.


Оскудна литература из области ћуркарства, је препрека у едукацији и усавршавашу одгајивача или оних који су заинтересовани да се баве одгојом ћурака, што поставља задатак, пре свега, пред научне установе, као што су факултети и институти, да се озбиљне позабаве овом проблематиком.




Преузето из ревије "СЕЛО" бр. 107-108