Нега коза је изузетно одговоран посао. Један узгајивач коза је био у праву када је рекао да нега коза траје 365 дана у години. Козе се не могу напросто купити и оставити у пољу да се саме о себи брину.


Треба држати бар две козе, пошто козе траже друштво и не воле самоћу и усамљеност. Козе треба држати у одговарајућој просторији која их штити од промаје (јаких ваздушних струја и ветра). Објекат грађен са три стране може да одговара уколико је дубок и штити козе од кише. Идеалан простор за чување коза не сме бити херметички затворен. Неопходно је онемогућити улазак паса и дивљих животиња у смештајни простор за козе.


Током топлих месеци, муве могу да узнемиравају козе. Већина клопки за муве еколошки су прихватљиве, али су бескорисне уколико се не води рачуна о чистоћи у смештајном простору. Храну за козе треба чувати у посудама заштићеним од глодара. Постоље за сено треба да буде одигнуто од земље, онемогућујући јарићима да се пењу на њега. Сено не сме да додирује тло, у ту сврху може бити постављено на сламарицу, најлон или дрвену подлогу. Уколико је близу тла дуже времена, може се убуђати.


Козе се могу напајати из чистих кофа или појилица, по могућству одигнутих од тла неколико центиметара. Кофе се морају редовно прати и чистити, будући да козе одбијају да пију прљаву воду или воду уз прљаве кофе.


Козама треба омогућити да по жељи узимају минерале у праху. Козе су пробирљиве када је сено у питању! Углавном воле луцерку, детелину или друге смесе. Неки стручњаци препоручују сено које садржи половину легуминоза (нпр. луцерку) и половину трава (нпр. мачји реп, тј. попино прасе). Никада не треба кози давати буђаво сено или концентрат. Неопходно је водити рачуна да се козе не надују уколико поједу свеже, тек покошено зелено сено.



Козе, као и све животиње, захтевају добру негу. Сваки узгајивач коза би требало да ангажује ветеринара који ће лечити козе. Ветеринарска медицина за мале животиње разликује се од оне за велике преживаре. Стога је неопходно да се ангажује ветеринар који се бави лечењем великих преживара, попут крава и коња. Америчко удружење за лечење упућује све заинтересоване на ветеринарске стручњаке за велике преживаре.


Неопходно је да већина коза годишње прими вакцину против тетануса и екстротоксемије, мада свако подручје има своје захтеве. Младунчад у областима са недостатком селена обично добијају Босе ињекције. Козе такође треба редовно контролисати ради откривања евентуалног присуства унутрашњих паразита (глиста). Узгајивач коза, заједно са овлашћеним ветеринаром, бира типове и врсте лекова против глиста како би се избегао развој паразита отпорних на ове лекове.


Поред тога, козама треба, једном месечно, подрезивати папке, што је чини релативно једноставан и брз посао.




Ненад Вујчић, дипл. Инг.