Мини фарма чија је основна делатност гајење коза не би требало да има више од 250 грла, док према данашњим европским препорукама на породичним мини-фармама не би требало да их има више од сто педесет. За примарну и економски исплативу производњу не би смело да их буде мање од стотину. Пре него што одгајивач почне да гаји козе, мора јасно да дефинише циљ тог посла. Од тога да ли ће козе гајити само за производњу млека и меса или ће се поред тога гајити и приплодни подмладак, зависи која ће технологија бити примењена.


У зависности од тога шта се поставља као циљ и, пре свега, од обезбеђивања могућности услова исхране, смештаја и неге, будући запат коза може се гајити у условима који иду од крајње екстензивних до врло интензивних. Пре него што се одабере одређени систем држања животиња, требало би да се направи прецизна финансијска калкулација о неопходним улагањима и добити која би одговарала уложеним средствима и била адекватна одгаивачким условима. Што је већи број коза на фарми, утолико услови гајења морају бити интензивнији, јер ће се само на тај начин обезбедити економски исплатива производња.



Раса

Нису све расе коза погодне за комбиновани или пашњачки систем, јер максимум производних способности испољавају у стајском систему гајења. Ово се нарочито односи на санску расу која изузетно повољно реагује на интензивне услове држања. С друге стране, за расе робустније телесне грађе и веће отпорности веома оспешно може да се примени и комбиновани систем, па чак и искључиво пашњачки, али се тај систем држања ипак не препоручује за интензивну производњу коза.



Климатски услови

Комбиновани и и пашњачки систем препоручују се у областима које се одликују благим зимама, без снега, и где има довољно травних површина, како би се животиње током године што дуже држале ван стаја.



Радна снага

За фарме које немају довољно радника који би водили рачуна о козама на испаши предлаже се стајски начин држања.







Расположиве површине

Уколико је конфигурација земљишта таква да се не може користити механизација за сакупљање травне масе или ако на њима остаје већа количина несакупљене масе, козе треба држати на пашњаку јер ће се само на тај начин обезбедити да се и те површине у потпуности искористе.


Врло важно питање на које такође треба одговорити пре него што се приступи формирању запата јесте његова величина. Да ли ће се производња започети са већим бројем животиња или ће се тај број повећавати из године у годину зависи од смештајних и хранидбених капацитета на фарми. Ако то услови дозвољавају, производњу треба почети са оноликим бројем коза који ће омогућити остваривање планираног прихода. Међутим, ако одгајивач нема великог искуства у гајењу коза, требало би да производњу започне са мањим бројем животиња и да постепено, из године у годину, повећава величину запата.



Избор животиња за приплод

И поред тога што је све више одгајивача заинтересовано да гаји козе, у нашој земљи је набавка квалитетних приплодних животиња још увек велики проблем. Одгајивачи су често принуђени да на тржишту, или од других одгајивача, набављају животиње које могу да пронађу а не онакве какве би желели да гаје на својој мини-фарми. Нажалост, у већини случајева, одгајивач будућа приплодна грла мора да одабере само на основу њихових спољашњих карактеристика.

(наставиће се)



Преузето из часопшса "Агробизнис"